Драгана Мићаловић: Нема више романтике

НЕМА, каже, више Татјана које пишу свом Оњегину. Романтика на Пушкинов начин је давно прошло време. Али, Драгана Мићаловић би се могла заклети да би у њему била срећнија.

По књигама које воли да чита и филмовима које гледа, схвата да је њена “шољица чаја” - прохујала епоха. О томе је говорила и у својој беседи “Вита јела, зелен бор, чекам брзи одговор”, одневши победу на такмичењу из беседништва.

- Све се сада свело на неки планер - каже глумица. - Лепо живим и сналазим се у овом добу, али када останем сама, међу четири зида, емотивно проживљавам нешто сасвим другачије.

Није рођена ни у седамдесетим и осамдесетим годинама прошлог века, али и оне су јој, каже, вредносно ближе. У то се уверила на снимању серијала “Ко је код Које” (недеља, РТС 1), где је, у драмском делу, добила једну од запажених улога. И тако је добила шансу да “одлепрша” у неко друго време.

- Чини ми се да су људи тада били срећнији, колико год се тешко живело, држали су се заједно. За мене је најзанимљивије то персирање и ословљавање са “друже” и “другарице”. Волела бих да и данас сви буду тако срећни и да, колико год брига и стреса имали, увек постоји одређена доза духовитости. Волела бих и да се врати тај начин одевања.

* Како је у друштву “великих” - Николе Које, Христине Поповић, Весне Тривалић...?

- Морам да признам да ми је у почетку било тешко и стресно. Јер добити прилику да делиш кадар са нашим најбољим глумцима велики је залогај. Сва срећа те су то предивни људи који су ме прихватили раширених руку. Која је диван човек, бринуо је о свему и сваком: да ли нам је хладно, да ли смо жедни, гладни... Весна се према мени поставила као мајка, звала ме је са стране и шапутала ми неке глумачке цаке.

* Шта вам је ту било другачије од претходних улога које сте имали?

- Серија је смештена у неко друго доба, а сам пројекат је тотално другачијег садржаја од осталих ствари које сам радила. Рад је захтевао изградњу лика, брзину, сналажење у тренутку и док нисам нашла линију којом треба да возим, било је густо.

* Тинејџерка Дана из серије “Звездара” је већ дуже време девојка по којој вас публика препознаје. Шта вам се код ње највише свиђа, а шта јој све време, онако у себи, замерате?

- Дана и ја смо најмлађе од три ћерке, што бих могла да издвојим као заједничко. Слична нам је енергија, волимо живот и позитивне људе. Глумци увек морају да бране свој лик, тако ћу и ја овог пута. Опраштам јој ствари које је урадила, јер је у периоду сазревања, спознавања света и људи, у времену адолесценције и глади за неком позицијом у овом свету. Опраштам јој само зато што на крају схвата да је, ипак, породица почетак и крај свега у животу.

* Играли сте у филму “Марко Краљевић: Фантастична авантура”. Какво искуство носите са тог снимања?

- Било је врло занимљиво снимати филм о српском јунаку који режира индијски редитељ. Тумачим Верицу, девојку коју Марко спасава од Паше. Костими су били феноменални и некако су учинили да свако од нас, чим их обуче, промени говор, став, држање тела...

* Јесте ли сасвим одустали од уписа на студије глуме? Како сте “пребродили” период када вас нису примили на Академију?

- Не могу рећи да сам одустала, колико да сам сад мало, жаргонски речено, матора за пријемни. То је био изузетно тежак период за мене. Први пад у животу био је ружан, али поучан. Направио је од мене одраслу особу.

* Играте ли у позоришту родног Лесковца или бисте волели?

- Било би лепо. То позориште ми је ушло под кожу, одрасла сам тамо и знам му сваку неравнину боље него неки тренутно запослени.

* Ко је строжи критичар - тата глумац (Драган) или сестра глумица (Слобода)?

- Они никад не критикују, само саветују и разговарају. Вероватно ћу се поновити када ово кажем, али мени је стварно најбитнија подршка и мишљење породице. Без тога не бих могла да замислим живот. Скоро сам и рекла да нема тог богатства на овом свету које може да надјача здраву и нормалну породицу која је увек ту за вас. Код нас је искреност најбитнија.

* Ако добровољно напустите свет глуме, бавићете се...?

- Врло сам прилагодљива. Могу од сваке ситнице да креирам себи забавну ствар. Наравно, волела бих да све то иде ка уметности и култури, јер завршавам студије на Факултету за културу и медије. Волела бих да останем да радим на њему, пошто то пружа велике могућности за напредовање и учење.

* Где је данас, некада вољена, музика у вашем животу?

- Увек је ту са моје леве стране тела. Са њом се будим, са њом живим, са њом лежем. Она зна у сваком тренутку мог емотивног живота да ме допуни и олакша. Жао ми је што сам је запоставила, али планирам да ускоро кренем на часове певања, чисто да се подсетим технике.