Руњани - за понос Србије: Пореклом из овог села српски композитор Јосиф Руњанин, а овде рођена и мајка Томаније Обреновић

СЕЛО Руњани, код Лознице - једно од највећих и најлепших у Јадру, смештено између шабачког и ваљевског друма и улепшано речицом Жеравијом кроз своје средиште, на чијем је песку Вук Стефановић Караџић из суседног села Тршића исписао прва слова азбуке - има богату и занимљиву прошлост, али и садашњост.

Мада је реч о селу, у њему је својеврeмено, после протеривања Турака из краја, било седиште Среског суда за Јадар, јер су имали здање за те намене о каквом су у Лозници тада могли само да маштају, а налазило се крај речице Липнице, у близини познатог Сарића брда.

А баш ту се, у време боја на Лозници, у Првом српском устанку, под вођством војводе Антонија Анте Богићевића, одмарала српска војска, која је долазила у помоћ да брани Лозницу, Србију, али и Европу од Османлија, "у чувеним руњанским шљивицима", што је лепо опевао народни песник и гуслар, "српски Хомер" Филип Вишњић, рођен на левој обали Дрине, у Горњој Трнови, само 18 километара удаљеној од Лознице.

ПОРЕКЛОМ из Руњана је и српски композитор Јосиф Руњанин (и презиме то говори), познат по композицији "Лијепа наша", коју су Хрвати касније прихватили као своју химну, а компоновао је и патриотску песму "Радо иде Србин у војнике". Његова породица се одавде преселила у Бијељину, затим у Славонију, а на крају у Срем. Јосиф Руњанин је живео у Новом Саду, у улици која данас носи његово име. Умро је 1878. године, а почива на Успенском гробљу.

Мајка потпредседнице Владе Србије др Зоране Михаиловић је из Руњана. Њен ујак др Петар Бојић, угледни гинеколог, који је добио улицу у селу, био је један од двојице Руњанаца који су, средином осамдесетих година, били министри у Влади Србије. Са њим је у Влади радио, као експерт за финансије, Јован Зебић, потоњи потпредседник Владе СР Југославије.

Мајка прве даме Србије Тамаре Вучић је из Руњана, а њени су се у ово лепо село доселили давно, из Костајника у лепој и питомој Рађевини.

Композитор Јосиф Руњанин

ИСТОРИЈА сведочи о томе да је из Руњана и Анђелија, кћи Боже Драгићевића и сестра Јована Љубинковића, и мајка чувене Томаније Обреновић, супруге Јеврема, брата кнеза Милоша, и баке првог савременог српског краља, краља Милана. Томанија је имала значајну улогу не само у породичном, већ и у политичком и културном животу Обреновића, а као Лозничанка (отац јој је Антоније Анта Богићевић, српски војвода у време Првог српског устанка, по коме једна основна школа у Лозници носи име), дала је значајан печат стварању Шапца као савременог града. Шапчани се поносе првим клавиром, и то оним на ком је свирала Анка, кћерка знамените Лозничанке Томаније и Јеврема, и првим прозором који је био на њиховој кући у Шапцу.

- Жалосно је што Томанија или Анђелија нису добиле улицу у Руњанима, што су увелико заслужиле, јер они који су о томе одлучивали у селу нису имали појма о њиховом значају у нашој историји - каже Жељко Лукић из Руњана. - Та неправда треба да буде исправљена. Не кажем да не треба Руњанима и улица, рецимо, Валтазара Богишића, али су ове две даме, за нас, много значајније.

Томанија Обреновић

ПИСАЦ Јанко Вујиновић, Јадранин, родом из оближњег Брадића, аутор награђиваног романа "Књига о храсту", не крије да је био инспирисан храстом у Руњанима, крај пута, старим бар четири века, "јер тако нешто старо, а још витално, ретко где може да се види".
Никола Девура, књижевник из Шапца, који је написао дивну књигу "Ружа Тодорова", која сведочи о првој љубави Вука Караџића, тврди да су многе сате славни Тршићанин и Ружа проводили у хладу тог храста, после шетње крај Жеравије.

У Руњанима, који данас броји око 2.500 становника, живи и чувена породица Поповић, која је, у 13 колена, давала свештенике СПЦ, а има сачувану и сабљу из Косовског боја, која је дала велики печат развоју овог дела Јадра.

Важан друм комплетно реконструисан после 37 година

Центар села Руњани

СЕЛО и мештани живе као да великана нису имали, скромно и достојанствено, без жеље да се позивају на било кога, јер то, како кажу, онда не би били прави Руњанци.
- Господство из куће Анте Богићевића, које је гајила његова супруга Анђелија, а које су наглашавали и дивили му се чак и Турци, нашло је место и живи и те како у Руњанима, што се види у сусрету са већином људи који у њему живе, а и оним који су из њега пореклом - каже хроничар Подриња и Колубаре протођакон др Љубомир Ранковић.

Храст у Руњанима, стар бар четири века

ДУХ РАТНИКА

ГОТОВО да нема сокака у Руњанима из кога неко, у Првом светском рату, није зарадио Карађорђеву звезду. У Другом светском рату, у селу је била значајна партизанска база, али и упориште равногораца. Мада су знали једни за друге, никада се нису сукобљавали.