УЖИВАМ И КАДА ИГРАМ НА БЕТОНУ: Антетокумбо за „Новости“ о НБА лиги, српским играчима, одрастању...

ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА “НОВОСТИ”: АТИНА

У РАЗГРАНАТУ мрежу грчких митова последњих година отвара се простор за нови, савремени мит из 21. века. Изгледа да ће 12 богова са Олимпа морати мало да се стисне да би направили места за ново божанство. Овога пута кошаркашко, и потпуно атипично у односу на класичну слику о становницима мистичног Олимпа. Протагониста једне од најлепших спортских прича у новом миленијуму се зове - Јанис Антетокумбо.

Када су његови родитељи Вероника и Чарлс 1992. из Лагоса (Нигерија), преко Турске, стигли у Атину, за Јаниса, који ће се родити у децембру две године касније, био је трасиран уобичајен и мукотрпан пут имигранта. Борба за голи живот на маргинама, у насељима где свега више нема него што има, где људе једино спаја плаво небо и нада да би се неко чудо могло догодити.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЧУДЕСНИ ЈОКИЋ: Центар Денвера у победи над Финиксом поновио достигнуће Чемберлена старо 51 годину

Али Јанис, трећи од петорице браће, обдарен памећу и физичким предиспозицијама, од родитеља научен стрпљењу, пронашао је своју звезду на небу изнад Сепоље, скромног атинског кварта. Вероватно је већ тада схватио да ће морати да буде много бољи од осталих да би био једнак с њима. Прилике су показале да је био толико супериоран, да је већ и у том и таквом ксеонофобичном окружењу био најбољи.

Носио је грчку заставу још као гимназијалац, што је за то време био преседан који је завршио на свим насловним странама новина. Полетело је дете Јанис и убрзо је од нижеразредног кошаркашаког Филатлитикоса направио незаобилазну дестинацију за све битне кошаркашке менаџере. Завеса првог чина ове фасцинантне приче је могла да падне! Драфтован је 2013. као 15. пик у првој рунди од Милвоки Бакса и сели се у престоницу Висконсина. Други чин савременог грчког мита је почео.

Шта је све радио наредних сезона, више личи на бајку него на обичан спортски рапорт. О томе сви све знају. Greek Freak је крчио себи пут ка самом врху светске кошарке и данас је надомак Пантеона на коме има места само за највеће. Ле Брон, Дурент, Кари, Харден, Вестбрук... већ се осврћу правећи места за момка из Сепоље.

* Признајете ли кривицу што пола Грчке током НБА сезоне долази неиспавано на посао? Слабо се ради, нарочито кад не победите, и можда сте делимично криви за грчку кризу?

- Иако је питање духовито, то што ме огроман број Грка гледа у рану зору доживљавам као велику част и то само представља додатну одговорност. "Дотиче" ме таква подршка и представља мотив да сваке вечери када излазим на паркет покушам да дам 100 одсто. Људи жртвују део дана да би били са мном и то мора да се поштује.

* Да ли се и данас најбоље осећате када играте за Грчку?

- Не знам има ли бољег осећаја него када у дресу репрезентације, са својим саиграчима, представљаш своју земљу. Увек је за мене то био празник.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Грци без Адетокунба на ЕП

* Да ли се можда, играјући са братом и момцима из репрезентације, присећате времена када сте почињали?

- Искрено, увек када излазим на терен, без обзира на то да ли је "напукли бетон", као што је некада било у Атини, у предграђу где сам рођен, у малој сали Филатлитикоса, где сам почео "озбиљно" да играм, на било ком терену НБА, или "Ол стару", увек сам узбуђен на сличан начин. Играм да надмашим себе од јуче, победим момке против којих играм, искушавам сопствене могућности. Страшно волим да играм кошарку и непроменљив је тај осећај одушевљења када ми је лопта у рукама.

* Како се осећа власник титуле "најпознатији Јанис на свету"?

- Па не знам да ли је баш тако. У сваком случају, то не мења ништа у односу на начин на који мислим и живим. Ја сам исти онај Јанис који се труди да буде коректан према свима и потпуно посвећен својој животној мисији, а то је кошарка.

* Да ли осећате љубав и понос које Грци показују према вама?

- Да, то је приметно на сваком кораку када сам током лета у Грчкој. Али морам да кажем да су и моја осећања према земљи у којој сам одрастао, стекао пријатеље, научио прве кошаркашке кораке... веома дубока и снажна. Чувам ту припадност у себи и носим је са собом где год да сам.

* Како данас изгледа Филатлитикос (локални клуб у атинском кварту Сепоља) из перспективе Милвокија?

- То је била и остала моја прва велика кошаркашка љубав. То је почетна станица мог кошаркашког успона. Не пропуштам прилику да свакодневно проводим време на том терену кад год сам у Атини. Са великим поштовањем слушам локалног тренера Зиваса, који је и данас мој најстрожи критичар.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ШЕК ХВАЛИО ЈОКИЋА ПА "ПРОЗВАО" ДИВЦА: Никола је пиле које бих појео, а Владе је био ужасан... (ВИДЕО)

* Колико се разликују некада најбољи продавац сатова, наочара и дискова у атинској трговачкој улици Ерму и данашњи апсолутни газда Милвоки Бакса?

- Исти је то човек. Да, напредовао је, еволуирао, као и сви, али... и данас имам исти циљ да крај дана дочекам задовољан оним што сам урадио. Једина разлика је у притиску који човек осећа, а сада када су светла уперена ка мени очекивања и захтеви су огромни. Али ја се не осећам тако. За мене је притисак када морате да обезбедите тањир хране и кров над главом. Овај други није оптерећујући.

* Ваш брат Танасис игра у Панатинаикосу, стигнете ли да погледате утакмице Евролиге? На ком је нивоу данас европска кошарка у односу на НБА?

- Да није проблем са временским зонама, више бих гледао, али и овако сам информисан. Танасис ми је брат и ту нисам објективан. Имам велико поштовање за Евролигу и мислим да је пуна врхунских играча, великих талената, а у неким сегментима стратегије и тактике ниво је и виши него у НБА. Видите какве сјајне каријере у НБА праве играчи који су стигли из Евролиге. Разлика је на том плану све мања, и то је добро за наш спорт.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Бјелица: Током целе каријере сам био потцењен

* Играте са Леброном, Дурентом, Каријем... Већ сада многи мисле да ћете ускоро бити део тог друштва?

- Већ сам се навикао на то да увек играм са великим играчима. Поштујем их све, али се никога не плашим. Када год изађем на терен, гледам их у очи и покушавам да убедим себе да могу да их победим. Тако сам радио од првог дана и можда је то један од разлога што сам урадио такве ствари за четири и по године.

* С обзиром на ваш посао у дворани, колико стигнете да заграбите од живота у САД?

- У Милвокију још и мало више, у осталим градовима баш ништа. Стигнемо, одиграмо, идемо даље... У неким паузама стигнем да одем у градове које волим, посетим места која сам још у детињству желео да видим. Али то је занемарљиво с обзиром на ритам и темпо у НБА.

* Већ данас сте мит? Митови не старе, можда се мало мењају и "романтизују" временом. Како видите будућност?

- Ја се не осећам као мит. Обичан сам човек који игра добру кошарку. Желим све да говорим на паркету, а што мање у камере и микрофоне. Ја се надам да ћу, уз божју помоћ, играти још довољно дуго да име Антетокумбо значи много више од једног доброг кошаркаша. На разне начине покушавам да помогнем што више, да своју личност ставим на располагање правим акцијама, да шаљем праве поруке младима и будем им узор и инспирација да пронађу свој пут. То ме чини срећним јер је много више од баскета и тиче се самог живота.