РАЂА О ВЕЛИКОМ ПРИЈАТЕЉУ ДИВЦУ: Умало смо погинули у Југу 45, Владе је био чудо, излуђивао је Пешића...

Хрват и Србин најбољи пријатељи, сада изгледа као немогућа мисија, а некада су Владе Дивац и Дино Рађа били и више од тога. Признао је то Рађа на друштвеним мрежама, где је открио велики број анегдота из живота са Дивцем.

- Владе је први имао ауто, фамозни Југо 45. Кад год сам играо у Београду оставиоби ми га испред хотела с кључем у брави. Једном смо на припреме у Пирот каснили нас двојица из неког разлога, 18-19 година. Ауто шкрипи да попиздиш и ја га питам шта је а он каже да нема појма. Возимо тако неколико сати до Пирота и ја га наговорим да оде у неки сервис (читај прву гаражу) и да неко то погледа. Дође мајстор до нас и каже: "Ви нисте нормални. Пакне уопште не постоје. Директно жељезо на жељезо. Могли сте погинути". А шта смо ми знали тада? - открио је Рађа.

Рађаје открио и моменат када је на припремама репрезентације селектор Пешић упао у собу док је Дивац пушио у тоалету.

Прочитајте још: Дивац: Имали смо рат и проблеме, хтели смо да ујединимо људе

- На припремама на Старој планини након ручка оде он у тоалет и запали цигару. Ја нешто читам на кревету и улети Пешић у контролу. Пита љут као пас: "Ко пуши овде"? Очекивао је ваљда:" нисам ја, нисам ја". Овај из таолета-а виче: "Ја сам". Пешић ваљда шокиран окрене се, оде и никад није споменуо ни слово.

Од првих контролних окупљања под вођством Русмира Халиловића су како каже Рађа "кликнули" и тако је остало до данас.

- Увек ми је био неко мерило од кога морам бит бољи и због њега сам између осталог сам себе гурао напред. На крају баладе мислим да смо он и ја направили величанствене каријере и да му је место у ХОФ (Кућа славних). Само је питање које ће године он и Тони доћи на моје место а ја ћу бити срећан као и они. Доласком у Партизан настају легендарни дуели с нама у Сплиту. Иначе је увек био велико дете и само су му зајебанције биле на памети.

Дивац и Рађа су се знали у душу, што се видело и на паркету где су донели велики број медаља СФРЈ.

Прочитајте још: РАЂА О ПРИЈЕМУ У КУЋУ СЛАВНИХ: Данима сам плакао, нико није знао зашто

- Провели смо на припремама месеце и месеце сваке године. Од 1986. до 1991. више сам с њим времена провео него са својима код куће. Слагали смо се на терену и ван њега. Фамозни Бормио смо бриљирали у финалу. У ствари, све што смо одиграли заједно било је врх. Знали смо се у душу. Један скаче, а други трчи. У комбинацији с Тонијем и Драженон назакуцавали смо се до миле воље. Били смо прототипови модерних центара који трче као бекови. Утакмице као и противници су увек биле без милости али фер. Једино смо у НБА знали један другоме прогледати кроз прсте. Дики фала на свему. Уживао сам док смо играли заједно и због тебе сам био бољи играч, написао је Рађа.