Мост као симбол наших подела

У СРПСКОМ народном позоришту у Новом Саду јуче су почеле пробе представе "На Дрини ћуприја", по роману Иве Андрића и у режији Кокана Младеновића.

- Ако постоји црна кутија нашег пада, онда се она налази у овом роману - каже наш познати редитељ, који потписује и адаптацију Андрићевог дела. - Мост на Дрини, нажалост, од постанка не служи као место спајања и просперитета, већ као место граница, подела и несрећа.

Прво окупљање ансамбла са чак двадесет двоје глумаца било је јуче, а, како каже Младеновић, озбиљне припреме и рад тек предстоје. У великој глумачкој екипи су, између осталих, и Гордана Ђурђевић Димић (иначе добитница наше награде "Жанка Стокић"), Душан Јакишић и Радоје Чупић.

- Улоге се још не знају, претпостављам да ћемо сви играти по неколико ликова, већ како су се историјске околности, догађаји и јунаци смењивали у Андрићевом делу - открива нам Радоје Чупић. - Упознати смо са естетским правцем којим ће представа ићи, радимо вежбе и импровизације. Јер, ово неће бити само вербална представа. Очекујемо пуно метафоричких слика, уз величанствену музику Ирене Поповић која је била спремна већ за прву пробу. Атмосфера у ансамблу веома је позитивна, сви имамо велика очекивања, и наша целокупна енергија усмерена је у том правцу.

Драматург је Светислав Јованов, сценограф Марија Калабић, костиме ће радити Тања Радишић, а кореографију Андреја Кулешевић.

Премијера представе "На Дрини ћуприја" најављена је за 12. март 2016. године, на сцени "Пера Добриновић" Српског народног позоришта. Иначе, премијерно извођење позоришне представе одржаће се у години јубилеја: пет и по деценија од доделе Нобелове награде Иви Андрићу за роман "На Дрини ћуприја", као и за целокупни дотадашњи рад на "историји једног народа"...

ВЕДРИНА СЛОБОДНОГ ДУХА

- Свако прича своју причу по својој унутарњој потреби, по мери својих наслеђених или стечених склоности и схватања и снази својих изражајних могућности; свако сноси моралну одговорност за оно што прича, и сваког треба пустити да слободно прича. Али допуштено је, мислим, на крају пожелети да прича коју данашњи приповедач прича људима свога времена, без обзира на њен облик и њену тему, не буде ни затрована мржњом ни заглушена грмљавином убилачког оружја, него што је могуће више покретана љубављу и вођена ширином и ведрином слободног људског духа - рекао је Андрић на свечаној додели Нобелове награде.