Sezona u Banji dvorovi neće stati

JAVNA ustanova "Banja Dvorovi", koja spada u red najpoznatijih rehabilitacionih centara u regionu, u minulim majskim poplavama pretrpela je direktnu štetu od skoro 800.000 konvertibilnih maraka, ali je indirektna sigurno nekoliko puta veća, kaže dr Vlatko Jeftić, direktor "Dvorova".

U međuvremenu, objašnjava naš sagovornik, gotovo nadljudskim naporima, "Banja Dvorovi" se konsolidovala, pa zaposleni očekuju da će u jesenjem i zimskom periodu uspeti u celosti da popune kapacitete.

Trenutno su kapaciteti popunjeni sa oko 50 odsto. Od toga 80 odsto čine pacijenati koji dolaze s uputom, dok je njih 20 odsto koji sami plaćaju usluge. Usluge pruža sedamdesetak zaposlenih, među kojima je najveći deo zdravstvenog osoblja, "naoružanog" znanjem i dobrom opremom, ali su prava blagodet termomineralne vode, čija je temperatura na izvorištu 73 stepena Celzijusova.

- Optimisti smo da sezona kod nas, ne samo što neće stati, već da će i jesenas i zimus biti još više pacijenata, jer je kod nas svugde toplo, od vode iz gejzira, pa nam i kad "zakuca" zima, unutra trebaju klima-uređaji - kaže dr Jeftić.

- Naši pacijenti, ali i drugi posetioci, mogu da uzimaju neograničene količine prirodne, termomineralne vode, koja je od velike koristi onima koji imaju problema sa probavom, ali i za ljude koji pate od čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Na raspolaganju imamo 110 ležajeva, a naše terapije su prava blagodet za bolesti kostiju, zglobova, mišića, kod povreda centralnog nervnog sistema, hroničnih ekcema, psorijaza...

Zdravstveni tim pacijentima daje, pored ostalog, hidro, termo i elektro-terapije, ali i druge tretmane. Kompletan bolesnički dan košta 50 konvertibilnih maraka (3.000 dinara), u šta su uračunati ležaj, tri obroka i sve terapije, što je za više od 100 posto jeftinije nego u nekim rehabilitacionim centrima u susedstvu, u koje, međutim, o trošku države odlaze pacijenti iz RS, pa i iz Semberije i Majevice!

RANjENICI

U vreme i posle rata, ova ustanova, čiji je osnivač lokalna bijeljinska vlast, zbrinula je oko 10.000 ranjenika. U tim godinama, osim ovdašnjih kapaciteta, korišćeno je još najmanje 250 ležajeva u domaćoj radinosti. U međuvremenu, ustanovu, istinskog junaka ratnog i poratnog perioda, izgleda, zaboravili su oni koji raspolažu državnim, zdravstvenim kasama.