Nazivi dve ulice u Leskovcu u čast borcima protiv Turaka

ULICA u centru Leskovca nosi ime Ilije Strelje. Leskovčani je, doduše, danas zovu Ilije Strele, a mnogi ne znaju o kome se zapravo radi. Identično je i kad je u pitanju ulica koja se jednostavno zove - Vlajkova. Sigurno je da malo ko zna po kome je dobila ime i još manje da je reč o Vlajku Stojanoviću. Utoliko je zanimljivija priča ko su zaista bile ove istorijske ličnosti i po čemu su zaslužile da gradske ulice ponesu baš njihova imena.

Ilija Petrović Strelja je najpoznatiji ustanik iz grada na Veternici koji je zahvaljujući svojim ratničkim veštinama postao bimbaša, što je čin koji bi mogao da se meri sa današnjim pukovničkim. Ilija je 1807. godine, sa grupom ustanika, usiljenim maršom prešao Toplicu, zaobišao Niš i u gerilskoj akciji, iznenada sa severa, upao u Leskovac. Grad se u tadašnjim izveštajima opisuje kao vrlo veliko mesto ograđeno drvenim zaštitnim ogradama i zemljanim utvrđenjima. Strelja nije uspeo da oslobodi Leskovac jer je u njemu bilo mnogo Turaka, ali je uspeo da popali veći broj turskih kuća, opljačka blago Šašit-paše i da zarobi njegovu porodicu.
- Streljin cilj bio je da podigne ljude u okolini Leskovca na ustanak i da blokira Grdeličku klisuru, kao glavnu rutu za snabdevanje Turaka sa juga. To je uspelo da učini oko 400 ustanika, pod komandom Save Dedobarca, koji su oslobodili i Grdelicu. Međutim, ovaj pravac je paši bio veoma važan, pa je na ustanike odmah poslao vojni odred pojačan sa dva topa - ističe Nebojša Dimitrijević, kustos leskovačkog Narodnog muzeja.

On u svojoj knjizi o 101 zanimljivoj činjenici o gradu na Veternici, namenjenoj pre svega mladima, objašnjava da su prilikom te bitke Turci, topovskim hicem, pogodili skladište baruta u Dedobarskom hanu. U eksploziji je stradalo mnogo ustanika i to je bilo presudno da Turci zabeleže pobedu, a da ustanici pređu u defanzivu.

- Lokalno stanovništvo je podršku buni skupo platilo. Čitava sela su bila spaljena, kao i Jašunjski manastiri, a Šašit-paša je naredio da se, odsecanjem glave, pogubi 300 Srba. Veliki broj stanovnika je tada napuštao Leskovac i odlazio u oslobođene krajeve, a paša je, nakon gušenja ustanka u Leskovcu, uspeo da potuče i ustanike kod Prokuplja i da umiri jug Srbije - navodi Dimitrijević.

Ilija Petrović Strelja, rad slikara Zorana Kostića

Grad u doba Turaka, kuće siromašnih Leskovčana Foto Narodni muzej Leskovac

Ilija Strelja je, posle kraha pobune, uspeo da pobegne u Austriju, ali se na početku Drugog srpskog ustanka ponovo vraća u otadžbinu. On staje na čelo ustaničkog odreda koji je, u nekoliko bitaka, potukao Turke. Bio je jedan od onih ustanika koji, u borbi za slobodu, nisu žalili sebe i zato je zaslužio da ulica u centru Leskovca ponese njegovo ime.

Slična priča vezana je i za Vlajka Stojanovića. Njega je, prilikom oslobođenja od Turaka, srpska komanda uputila u ove krajeve kako bi podigao narod na oružje. Vlajko je imao veliki uspeh u tome, posebno u selima u okolini Vučja. Tokom borbe za Dilaver-begovu kulu u tom mestu, koju su ustanici prethodno osvojili, Vlajko je smrtno ranjen, ali je nastavio da ohrabruje saborce. Bitka je trajala ceo dan, a završena je povlačenjem neprijatelja.

Vlajko je sahranjen u porti crkve u selu Čukljenik, a njegova ulica vodi od Leskovca ka Vučju, odnosno ka Vlajkovom večnom počivalištu.

Nebojša Dimitrijević, kustos Narodnog muzeja Foto I. Mitić

MILOŠ GA IZRUČIO

Ilija Strelja je bio protivnik vladavine Miloša Obrenovića i učesnik Đakove bune (1825) posle koje se odmetnuo u šumu i hajdukovao na turskoj teritoriji. Turci su pokrenuli poteru za njim. Pobegao je u Srbiju kada su mu razbili odred, ali je u Jagodinskoj nahiji uhvaćen i odveden Milošu Obrenoviću u Beograd. Vladar ga je izručio Turcima, a Ilija je potom obešen na brdu Mečka, u okolini Ražnja, gde je ranije sa svojom četom pobio nekoliko turskih trgovaca.