Samohrana Tatjana Šaban iz Paraćina oslikava predmete od stakla: Unikati za dušu i dopunu kućnog budžeta

KADA je štamparija "Vuk Karadžić" otišla u stečaj, ostala sam bez posla i nekoliko godina posvetila deci, baveći se pomalo i crtanjem. Jer, završila sam srednju dizajnersku školu u Beogradu, kasnije sam u Zagrebu studirala grafičku tehnologiju, te postala inženjer i radila knjige, a kada su mi ćerke stasale za školu, odlučila sam da umetnost postane moj biznis - objašnjava Tatjana Šaban (51) iz Paraćina kako je postala majstor za ukrašavanje upotrebnih predmeta od stakla, jedna od tek nekoliko u Srbiji.

Svaka čaša, flaša, vaza... iz njene radionice postaje unikat koji privlači veliku pažnju na izložbama ručnih radova širom zemlje, a Tatjana je prepoznatljiva po preciznosti i prelepim, najčešće akrilnim bojama.

- Sa kraćim pauzama, u kući svakodnevno radim i do 15 sati, a koristim akrilne boje na bazi razređivača, koje ne moraju da se zapeku. Radim i kontur pastom u različitim tonovima, pa predmet deluje svetlucavo i otmeno, te trpi mašinsko pranje. Već sam se izveštila i crtam direktno na staklu, uglavnom cveće i voće - objašnjava Tatjana Šaban i žali što više nema ručno duvanog stakla iz paraćinske Staklare, pa se oslanja na uvoz iz Turske.

Istom tehnikom, kaže, ukrašava i kristal, mada turisti mahom pazare sitnije suvenire, poput "čokanja", čašice ili pepeljare. Naglašava i to da, ipak, ne bi mogla da živi samo od ovog posla...

- Kada sam ostala udovica, stekla sam porodičnu penziju i njome prevashodno školujem decu, jer su Marta i Ana studenti u Beogradu. Inače, svako učešće na manifestacijama košta, a ja zaradim taman da "pokrijem" troškove i uložim u novo staklo. Koliko radim, toliko i imam, pa ne znam za vikend ili praznik i uveliko spremam uskršnju izložbu, nadajući se da će nekako moći da se održi - zaključuje Tatjana Šaban.