Od predmeta starih i do 100 godina napravila muzej u kući

Čemu su služile nožnice, svrdlo, šta su naćve, a šta obramica, kako je izgledala češagija kojima su se timarile krave i konji ili ručna krunjača za krunjenje kukuruza zainteresovani mogu da saznaju ako obiđu etno-izložbu Ljubinke Bine Nikodijević, iz Stenjevca kod Despotovca.

Stotinak eksponata starih od 80 do 100 godina, Ljubinka je izložila u vinskom podrumu.

- Ljudi, na primer, ne znaju ni da je zastrug služio da se u njemu nosi sir na njivu, da su grne i grnajka dve različite posude, ne znaju kako su izgledale prve pegle, a kamoli lampa zurka, koja je u obliku levka i iz koje viri fitilj - priča Ljubinka i dodaje da su svi izloženi eksponati pripadali njenoj baki Biserki Mitrović, koja ju je očuvala.
Naša sagovornica ima i starinski nameštaj i volela bi da napravi etno-sobu, ali nema prostora za to. Deo kuće pretvorila je u apartman za seoski turizam. Njeno domaćinstvo bilo je i jedino od šest u opštini koja se bave seoskim turizmom, čiji su gosti mogli da koriste vaučere. Njeni gosti mogli su da idu sa njom da beru pečurke i lekovito bilje, da gledaju kako pravi med od maslačka ili sok od zove, pa da ih spremaju za sebe. Naša sagovornica izrađuje i prelepe ukrasne kotarice.

Nikodijevići su bili poznati i po proizvodnji domaćeg vina i konjaka, koju su pre dve godine bili prekinuli, jer je Binin suprug Saša bio na privremenom radu u Švedskoj. Ova vredna, preduzimljiva i kreativna porodica ne brine, jer imaju dve hiljade litara zaliha konjaka.

- Naša porodična firma za proizvodnju vina i alkoholnih pića jedina je registrovana vinarija u opštini i jedina u ovom kraju od Drugog svetskog rata. Konjak proizvodimo po staroj francuskoj tehnologiji i brendirali smo ga - veli Ljubinka.

TAJNA DOBROG KONjAKA

Ova vinarija razlikuje se od mnogih zbog toga što prilikom proizvodnje vina dodaje minimalne količine vinobrana i ostalih hemijskih supstanci. Sva njihova vina u podrumu odleže najmanje tri godine, pa tek onda idu na flaširanje, jer taka dobija takozvani buke.
- Što se tiče konjaka, najvažnije je da on u hrastovom buretu odleži od šest do osam godina, jer tako poprimi miris, ukus i boju. Hrast s rakijom razmeni preko 40 materija. Za odležavanje uvek koristimo novo bure od hrasta blaguna, koje više nikada ne upotrebljavamo - kaže Ljubinka i dodaje da, koliko oni znaju, niko u centralnoj Srbiji, a možda i šire, ne proizvodi konjak na takav način.

Nožnice za šišanje ovaca