Izložba kopija fresaka živopisa manastira Pive: Rukama preneo vekove

KONZERVATORSKI podvig Dušana Nonina (1924-2001), akademskog slikara i konzervatora, koji je radio na preseljenju živopisa manastira Pive od 1968. do 1981. godine, prvi put je predočen javnosti na posebnoj izložbi u "Master centru" Novosadskog sajma. Svedočanstvo o poduhvatu, jedinstvenom u svetu, oličeno je u izloženim kopijama fresaka koje je Nonin selio, a reč je o 38 izuzetnih dela, koje se, posle 39 godina od nastanka i 19 godina od smrti Dušana Nonina, prvi put kao celovita zbirka predstavljaju publici.

- Ideja se rodila u ateljeu "Nonin", na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde je Dušanov sin Miroslav, takođe slikar i konzervator, nastavio očevim putem - kaže Stanko Popović, likovni kritičar. - Na izložbi je radila i Dušanova snaja Gordana, novinarka, kao i troje unuka, Iris Nonin, Teodora i Teodor Šćepanović, dakle, kompletna umetnička familija Nonin. Želja je bila da se predoči životno delo Dušana Nonina, čije su ruke ostavile trag za večnost.

Reč je o skidanju i prenošenju fresaka tokom preseljenja i rekonstruisanja crkve manastira Pive, od prvobitnog mesta udaljene tri kilometra. Konzervatorski radovi na kulturnoj riznici, u manastiru Pivi, u kojem se steklo veliko kulturno blago, sa jednim od najvećih kompleksa freskoslikarstva iz prve polovine 17. veka, delom popa Strahinje iz Budimlja, slikara Kozme i nekoliko nepoznatih majstora, trajali su 13 godina. Izvori takođe potvrđuju da je od ukupno 1.270 metara kvadratnih fresaka oslikanih na malteru, skinuto i preneto u rekonstruisanu građevinu, skoro bez ikakvog oštećenja, njih oko 90 odsto, dok je samo 10 odsto neznatno oštećeno i naknadnim restauratorskim postupkom dovedeno u prvobitno stanje, što je prevazilazilo i najsmelija, optimistička predviđanja stručnjaka.

- Na početku radova konsultovani su domaći i strani stručnjaci, mnogi su dolazili i odlazili, a celokupnu odgovornost preuzeo je na sebe Nonin, svestan činjenice da takvo angažovanje zahteva celog čoveka. Posle 13 godina mukotrpnog rada ostvario je podvig skoro bez premca u svetu, kojem se zadivila domaća i inostrana kulturna javnost. Najveći značaj, prema rečima samog umetnika, ostaće u činjenici da je moguća izvodljivost i tako složenih konzervatorskih zahvata na nepokretnim spomenicima kulture koji se nađu pred alternativom uništenja, a poduhvat umnogome zavisi od prenošenja arhitekture, budući da je zidno slikarstvo, u tehničkom smislu, njen sastavni deo - ističe Popović.

PROČITAJTE JOŠ - Izronio potopljeni pivski manastir

Dušan Nonin je, u časovima odmora, na platno preneo živopise manastira Pive i, kako kaže njegova unuka Iris, načinio svojevrstan "bekap", koji likovna publika i poštovaoci rada negovatelja tradicije imaju priliku da vide.

POSTAO DEO ISTORIJE

- U SMISLU shvatanja dužnosti i humanističkog odnosa prema kulturnom nasleđu i zaštiti starina, Nonin predstavlja divan primer pregaoca koji je mnogo doprineo razvoju konzervatorske delatnosti u nas. Postao je deo istorije, može se slobodno reći njen veliki deo, konzervatorske službe u Jugoslaviji, nastavljajući smelo pionirsku delatnost malog broja entuzijasta i zaljubljenika u našu kulturnu baštinu. Pripada onoj plemenitoj i izuzetnoj vrsti ljudi koji strasno i istrajno vole svoj osoben posao i koji mu ostaju verni uprkos čestim suočavanjima sa skoro nerešivim problemima - ističu stručnjaci.

PROČITAJTE JOŠ - Upozorenje: Jezero će progutati Moraču!

DELA

Dušan Nonin je radio na mnogobrojnim spomenicima kulture po Vojvodini i Srbiji, život proveo po skelama, dugo godina samotnički drugovao sa freskoživopisom u hladnim manastirskim crkvama i hodnicima, skidajući sa njega vekovni malter i patinu, vraćajući mu prvobitnu svežinu i sjaj, otržući ga tako od daljeg propadanja i zaborava. Na čišćenju i konzervaciji fresaka radio je u manastirskim crkvama u Novom Hopovu, Krušedolu, Krušedol Selu, Bođanima, Latinskoj crkvi u Prokuplju i u manastiru Vraćevšnica kod Gornjeg Milanovca, u Sremskoj Mitrovici, u grobnici kod Beške i još na oko 30 objekata - crkava, u kojima je radio na čišćenju, konzervaciji i restauraciji zidnih slika i ikonostasa.

ALAT

Izuzetan konzervatorski poduhvat predstavlja Noninovo životno delo i krunu celokupnog njegovog zaštitarskog rada, i kako stručnjaci ističu, u punom smislu odražava lični napor na očuvanju spomenika kulture. Njegov konzervatorski rad temeljio se na savremenim naučnim dostignućima u domenu zaštite i, neretko, koristio se vlastitim tehnološkim iskustvima i otkrićima, služeći se alatom koji je sam konstruisao.