Zavičaj ne može niko da izbriše: Održano tradicionalno druženje oko 250 Krajišnika u Bačkom Jarku

BEZ obzira na to što je "sunce tuđeg neba dalo sjajne rezultate", pa su u novom podneblju postavili čvrste temelje novog života, ljudi rođeni u okolini Livna i Bosanskog Grahova u Bosni i Hercegovini neguju ideju da "čuvaju zavičaj od zaborava". Njih 250 to je pokazalo na 12. tradicionalnom druženju u Bačkom Jarku kod Novog Sada. Da bi se videli rođaci, komšije, zemljaci, upoznale nove generacije, čuo govor ispod Dinare, Šatora i Staretine, prelaze se granice, savladavaju kilometri i preskaču večere da bi se stiglo na vreme.

Baš takve emocije iz Austrije svake godine dovode Petka Rosića (78) i njegovu suprugu Mariju.

- Poneću lepe utiske sa ovog druženja. Ljudi koji su došli imaju mnogo zajedničkog i nose mnogo lepih uspomena iz svog kraja - primetila je Marija.

Ljudi iz ovog kraja odavno su "trbuhom za kruvom" odlazili u "bijeli svijet". Zato imaju dva zavičaja, onaj iz kojeg potiču i ovaj u kojem sada žive. Takva je sudbina Ilije Injca (75) rođenog u Kazancima, na pola puta između Livna i Grahova. Rano je otišao iz roditeljske kuće, najpre u Nakovo kod Kikinde, pa u Novi Sad, a onda se nastanio u Pančevu. Sada živi na relaciji od tog grada do rodnog sela.

"Podinarje, zavičajna sliko, ne može te izbrisati niko; Na Ilindan svi u Crnom Lugu pomiješaju i radost i tugu; Podinarje stanovnike zove, svoje kćeri i svoje sinove, da se opet svojoj kući vrate i ponovo svakog posla late", peva Ilija u svojoj knjizi "Riječ zavičajna". Posebno mu je stalo da se sačuva izvorni govor tog kraja, pa je sačinio i opširan rečnik u kojem, na skoro 200 strana daje značenje toponima narodnog govora iz 16 naseljenih mesta Donjeg Livanjskog polja.

Marija i Petko Rosić

Najviše ljudi iz tog kraja živi u vojvođanskoj ravnici. Na prostoru od Livna do Grahova sada živi malo, uglavnom starijih ljudi. Škole ne rade, sahrane su češće od krštenja, a venčanja nema.

PROČITAJTE JOŠ: Hit priča iz Trstenika: PRVI DAN došao na posao, pa posle dva sata PORODIO ženu u Domu zdravlja (FOTO)

- Razapeti smo između Drvara i Livna. Teško je, borimo se za opstanak. Živimo u Federaciji, u Kantonu 10 sa sedištem u Livnu, a većinsko je hrvatsko stanovništvo. Pomažu nam Republika Srpska i Srbija. U Grahovu stalno živi, dakle zimuje, svega 1.300 ljudi. Leti nas je nešto više, jer neki dođu na dva-tri meseca - navodi Milorad Gligić, načelnik opštine Bosansko Grahovo koji je došao na druženje sa zemljacima u Bački Jarak.

Milka Jurić i Zdravko Tomić

- Naša osnovna ideja je da zemlju predaka ne treba zaboraviti. Afirmišemo običaje i kulturu svog kraja i održavamo veze sa ljudima koji tamo žive. Učestvujemo u akcijama podrške malobrojnom zemljacima u Donjem Livanjskom polju - kaže advokat iz Temerina Vladimir Vujanović, predsednik Udruženja Livnjana i Grahovljana.

Veliku podršku radu udruženja proteklih godina dao je preduzetnik Zdravko Tomić iz Siriga, pa mu je Upravni odbor dodelio zahvalnicu.

Krajišnici razmenjuju priče iz postojbine

NA SAJAM BESPLATNO

U Vojvodini ima više od 70 zavičajnih i izbegličkih udruženja i mi želimo da ih institucionalno povežemo, da bolje sarađuju na zajedničkim akcijama. Zato organizujemo drugi Sajam zavičaja 22. februara u Novom Sadu. Udruženja će predstaviti svoj zavičaj u najlepšem svetlu. Učešće izlagača i ulazak za posetioce su besplatni - najavljuje Duško Ćutilo, direktor vojvođanskog Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima.

Milorad Gligić

TUŽNO GRAHOVO

SLIKA Bosanskog Grahova danas je tužna. I dalje je mnogo porušenih kuća i javnih objekata. Tri stuba života u ovom gradiću su osnovna školi sa 80 đaka, SKUD "Gavrilo Princip" i crkva. Srednjoškolci na nastavu putuju 30 kilometara u Drvar.

- Lekar dolazi tri puta nedeljno. Ambulanta pripada Domu zdravlja u Drvaru, ali je bolje bilo dok je bila pri domu u Livnu - kaže načelnik Gligić.