Knjiga o starim objektima čuva graditeljsko nasleđe Vlasotinčana od zaborava: Lepote kuća za ponos

MALI broj žitelja Vlasotinca obraća pažnju na brojne objekte u centru ovog mesta koji su sačuvali svoju autentičnost. Izgled fasada više podseća na kulise za snimanje nekog filma iz perioda između dva rata iako se iza njihovih zidova i danas odvija svakodnevni život. A svaki od objekata ima svoju zanimljivu priču. One uglavnom govore o preduzimljivim i vrednim graditeljima koji su se, kao i danas, trudili da svojim pokolenjima ostave bar nešto više od onoga što su nasledili. Tako su imućni industrijalci, zanatlije i trgovci svojevremeno usred čaršije "čičkali" svoje proizvodne i stambene objekte čija su lepota i reprezentativnost privukli pažnju Danice Valčić, penzionisanog kustosa ovdašnjeg Zavičajnog muzeja.

Ona se arhitekturom ovog mesta bavi decenijama, a najznačajnija saznanja pretočila je u knjigu "Graditeljsko nasleđe Vlasotinca". Knjiga je doživela svoje drugo dopunjeno izdanje, a Danica je za svoj rad nagrađena najvišim priznanjem lokalne samouprave.

- Kada sam po udaji došla ovde iz Ohrida, odmah sam primetila da Vlasotince ima čime da se ponosi i da njegovi žitelji možda toga nisu u dovoljnoj meri ni svesni. Srodili su se sa objektima koji ih okružuju, pa ih nisu ni gledali na način na koji sam ja počela da ih gledam. A Vlasotince ima izuzetne objekte, koji na mnoge prolaznike ili putnike namernike ostavljaju zaista snažan utisak - ističe Danica Valčić.

PROČITAJTE JOŠ - Portreti koji zadiru u dušu "časnih i čestitih” Vlasotinčana krase čuvenu Giginu kuću

ONA tvrdi da je retkost da se u ovako malom mestu zadržao tako veliki broj starih građevina, pa je odlučila da podatke o njima sistematizuje i da ih pretoči u knjigu.

- U mestu u kome sam rođena stara arhitektura se veoma poštovala. Kao deca smo često obilazili znamenite objekte Ohrida. Učeni smo da poštujemo tradiciju i da je čuvamo. Tu se i rodila ta ljubav prema građevinskom nasleđu, pa mi je bilo prirodno da odmah po dolasku u Vlasotince počnem da zapitkujem starije sugrađane, kao i njihove srodnike, a sve što bih čula sam zapisivala i koristila kada bih gostima pričala o bogatoj istoriji ovog mesta - objašnjava Danica dok šetamo centrom Vlasotinca.

Danica Valčić

POKAZUJE nam čuvenu Giginu kuću iz 1850. godine, gde je sedište biblioteke, i skreće pažnju na 30 godina mlađu Spaskinu kuću o kojoj danas niko ne brine. Potom prolazimo pored niza poslovno-stambenih objekata u nekoliko ulica u centru mesta. Tu su i lokali koji su pripadali porodici Vlade Ilića, uspešnog industrijalca, koji se proslavio kao gradonačelnik Beograda (od 1935. do 1939. godine), kao i čuveni mlin iz 1878. godine, jedan od prvih industrijskih objekata u kome je kasnije bila smeštena i električna centrala. Najmonumentalnija i najreprezentativnija građevina u Vlasotincu je palata bankara Milana Valčića. Ovaj solunac, pripadnik čuvenog Gvozdenog puka bio je vlasnik više lokala koje je izdavao u zakup, a u njima su bile smeštene prva vlasotinačka čitaonica, prva štamparija i pošta. Poput drugih imućnijih Vlasotinčana i Milan Valčić je posle Drugog svetskog rata ostao bez kompletne imovine.

Danica nam priča da se arhitektura Vlasotinca razvijala kao i u prestonici i to nam ilustruje kućom Jovana Dimitrijevića Amerikanca.

PROČITAJTE JOŠ - More u srcu srpske varoši

- Dimitrijević je napravio zaista lepu građansku kuću, a u blizini je imao i svoje vinske podrume, kao i Milan Valčić, jer je Vlasotince bilo čuveno po svom vinogorju. Jovan je nekoliko puta boravio u Americi. Tako je dobio i nadimak, ali je sav novac koji bi tamo zaradio ulagao u svoje rodno mesto. Njegovi potomci su mi pričali da su u kući imali englesko kupatilo, dečju i gostinsku sobu, kao i "plavi salon" koji im je najviše ostao u sećanju - kaže naša sagovornica.

I obnovljeni objekti su zadržali nekadašnji izgled

NAGLAŠAVA da su nekadašnji graditelji poklanjali izuzetnu pažnju ukrasnim detaljima na svojim objektima od ulaznih kapija, balkona i ograda pa do zaštitnih rešetki na prozorima i ulaznim vratima. Brojni su i primeri dekorativne obrade fasada poput secesionih predstava ženskih i dečjih glava ili biljnih prepleta.

- Stari Vlasotinčani su bili dobri domaćini i nisu se stideli bilo kakvog posla bez obzira na to što su završili i visoke škole. Takvi su i danas. Izuzetno su vezani za porodicu i njeno nasleđe i krasi ih lokalpatriotizam kakav nećete sresti u drugim varošima. Stara čaršija je prilično očuvana i samo je delimično promenila izgled najviše dogradnjom prizemnih lokala, ali su mnogi i tom prilikom vodili računa da se uklope u ambijent da ga kojim slučajem značajno ne naruše - zaključuje Danica Valčić.

LONDONSKA ULICA

DANICA za sebe kaže da se utopila u ovo mesto i ispričala nam je mnoge zanimljivosti iz njegove istorije. Vlasotinčani, kako kaže, ulicu koja vodi od Crkve Sošestvija Svetog duha, (sagrađenu 1835. godine), ka Internatu zovu Londonska. Pretpostavila je da je na taj način ukazana čast britanskoj prestonici, ali je u međuvremenu saznala da je pravi razlog to što su njeni nekadašnji žitelji tokom rata slušali isključivo Radio London.

TURSKA KULA

IAKO su hteli i da je ruše, Vlasotinčani su danas posebno ponosni na očuvanost Turske kule. Tu je sedište Zavičajnog muzeja u kome je Danica provela svoj radni vek.
Kula je podignuta u drugoj polovini 18. veka, a prvi je u svojim zapisima pominje austrijski putopisac Feliks Kanic. Ona je pod zaštitom države od 1985. godine. Vlasotince se nalazilo na raskrsnici lokalnih trgovačkih puteva, pa je ova kula odnosno karaula bila u funkciji njihove zaštite. Kulu u Vlasotincu još prepoznaju i kao "staru opštinu" jer je objekat služio i kao turska administrativno-upravna zgrada.

Kuća Jovana Dimitrijevića Amerikanca

SPOMEN-ČESMA DELO RUSKOG ARHITEKTE

MALENO Vlasotince može da se pohvali i delom čuvenog ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova. Reč je o spomen-česmi koju su Vlasotinčani podigli palim rodoljubima u oslobodilačkim ratovima od 1809. do 1918. godine. Podignuta je 14 leta posle oslobođenja. I danas krasi centralni varoški trg i spada u reprezentativnije memorijalne građevine u Srbiji iz perioda između dva rata.