PRODAJE JAGODE NA LICU MESTA: U hladnjači nema ćara

POŠTO mu prodaja jagoda hladnjačarima nije donosila zaradu, Saša Ilić iz Despotovca ove sezone se dosetio da ih prodaje na licu mesta. Imao sreću da mu se njiva nalazi kod skretanja za Balajnac, odnosno na raskrsnici koja vodi za Despotovac i Svilajnac. Jagode je pakovao u korpice, i svakodnevno je prodavao od 250 do 300 kilograma, tako da je prodao sav rod.

- Svilajnčani i Jagodinci upale auto i dođu ovde da kupe dva kilograma jagoda. Prevale po 20-30 kilometara zbog njih. Pored toga, ovo je veoma prometno mesto, pa i oni koji prvi put prolaze svrate da kupe sveže jagode - zadovoljan je Saša, koji je zasad jagoda sorte roksana na stotinak ari podigao pre četiri godine na imanju svoje supruge Tatjane u Balajncu.

Dodaje da je u prethodne tri godine imao velike gubitke, jer hladnjačari nisu hteli da otkupljuju mokre jagode, pa se dešavalo da kući vrati celu tonu tog voća. Osim toga, hladnjačari su plaćali 110 dinara po kilogramu, dok je on u početku prodavao za 200, a potom za 150 dinara po kilogramu.

Pročitajte još - SLAB OTKUP JAGODA: Nema ko da plati, a rod nikad bolji

- Sa hladnjačarima se ne bih nikad više kockao. Prodajom na ovaj način, porodica može da živi samo od zarade na jagodama. Doduše, zbog obilnih kiša, umesto 10 tona, rod je oko četiri tone, jer su tri tone istrulile. Možda sam mogao da ih spasem prskanjem, ali nisam hteo da ih hemijski tretiram. Jedino sam ih đubrio kroz sistem za navodnjavanje "kap po kap" - kaže Saša.

Njegov otac Živorad Žica veli da je video da od poljoprivrede nema vajde, pa je u pedeset petoj godini otišao u Sloveniju da radi kao vozač. Onda je s sobom povukao oba sina. Međutim, vratili su se i zarađen novac uložili u jagode.

- Iako imamo najveći zasad jagoda u opštini, planiramo da ga proširimo i da jagode uzgajamo pod plastenikom i prerađujemo u slatko i džem - ističe, za "Novosti", Živorad.

Pročitajte još - Svaka druga malina u Švedskoj je iz Srbije

SVI POMAŽU, RADE KAO KOMUNA

KADA je podizao zasad, Saša je morao da iskopa bunar, dovuče vodu i struju. Samo za jedno navodnjavanje potrebno je 12.000 litara vode.

- Radnici su problem, iako se branje plaća 200 dinara po satu. Srećom, beru Stenjevčani, koji su i podigli zasad i koji ga održavaju. A mi radimo kao komuna. Kada treba, pomažu Sašini sinovi, moji unuci Predrag i Aleks, ali i moj mlađi sin Miša, koji ima auto-servis u Despotovcu - ponosan je Živorad.