Vreme kada su šarena jaja bila jeres

TI si vrlo inteligentan momak, znaš da smo sa religijom odavno raščistili! Da farbaš jaja, šta će tebi to? I kako ti se uopšte zove ta nastavna jedinica? - pitao me ljutito šef Komiteta, kod koga me je direktor poslao "na ribanje" kad sam u školi, sa đacima, napravio prvu izložbu vaskršnjih jaja.

- Kakva religija, to je dekoracija upotrebnih predmeta - odgovorih. I, pozvah druga iz Komiteta da bude u žiriju za izbor najlepšeg jajeta.

Ovog razgovora od pre 35 godina priseća se Srećko Zdravković, slikar i profesor likovnog u OŠ "Radoje Domanović" u Paraćinu. Umetnik sa višedecenijskim pedagoškim iskustvom, a tada mladi nastavnik entuzijasta, nije se uplašio kritike gradske vlasti. Nastavio je da sa decom organizuje i pravi izložbe vaskršnjih jaja. Osamdesetih godina prošlog veka ova škola bila je verovatno prva u tadašnjoj Jugoslaviji u kojoj su se dekorisala uskršnja jaja. Vaskrs se tada u školama nije ni pominjao, a kamoli da se na bilo koji način obeležavao.

- Za prvu izložbu deca su crtala na papiru idejna rešenja za ukrašavanje, a onda smo dekorisali prava jaja i napravili izložbu u holu škole. Bilo je to vreme kad smo od svih prosvetara u Pomoravlju samo kolega Kan i ja nosili bradu. I brada je tada bila jeres, baš kao i duga kosa - priseća se Zdravković.

- Posle smo počeli da pravimo modele od kartona, pa onda bedž jaja, medaljon jaja, koja su klinci nosili oko vrata. Na kraju smo pravili i lutke jaja i igrali lutkarske predstave, a grupa nam se zvala "Vesela jajca".

Pročitajte još - Uskrs i narodna tradicija

Posle prve izložbe 1983. godine, Srećko je organizovao tucijadu, a đak čije je jaje bilo najjače nagrađen je besplatnom ekskurzijom. Generacije od petog do osmog razreda su se smenjivale, a uskršnja izložba jaja je opstajala.

Pokretna vaskršnja izložba na traci dugoj 700 metara, Foto Privatna arhiva

Jedne godine divljenje u gradu izazvao je performans gde su deca nosila putujuću izložbu - traku dugu 700 metara. Mašte nije nedostajalo. Kad je goreo Hilandar na Svetoj Gori, prodajom šarenih jaja đaci su prikupili prilog za obnovu manastira. Srećko još čuva zahvalnicu. Ipak, najvažnije je, kako ističe, da je izložba tek tada počela da dobija podršku šire lokalne zajednice i škole.

- Moja filozofija u metodici nastave likovnog jeste da dete treba da vidi kompletan proizvodni proces. Tako je i sa izložbom šešira, koju organizujemo 17 godina, i sa izložbom novogodišnjih čestitki, koju pravimo od devedesetih godina - objašnjava Zdravković.

Postavka šešira, ovih dana, bila je premeštena u hol Gradske bibliteke. Upravo je Zdravković u tom prostoru pre više godina otvorio Galeriju "U prolazu". Sada, povodom Vaskrsa, šešire su zamenila šarena jaja. Što se tiče idejnih rešenja i eksponata, ima ih na hiljade, jer učestvuju svi njegovi đaci od petog do osmog razreda, a to je 12 odeljenja.

Zdravković sa šeširom koji su izradila deca

Upoređujući sadašnje generacije i one od pre nekoliko decenija, Srećko, sa 37 godina staža, tvrdi da su ranije đaci ipak bili maštovitiji.

- Sada su ušli u internet fazu i sve im je servirano na "Guglu", pa nemaju više toliko potrebe da razmišljaju. Manuelan rad je metoda kojom se razvija inteligencija - kaže naš sagovornik.

A priča o izložbi uskršnjih jaja u paraćinskoj OŠ "Radoje Domanović" će trajati i trajati... Bar još nekoliko godina, dok ovaj veliki entuzijasta i nadasve veliki pedagog ne ode u penziju.

Sa jedne od izložbi vaskršnjih jaja u centru grada

ĐACI "RUŠE UČIONICU"

ZDRAVKOVIĆ je i diplomirani slikar, sa više od 50 samostalnih i 400 grupnih izložbi i 250 učešća na raznim kolonijama. Za objavljivanje je pripremio knjigu za tate i mame, o tome kako da prepoznaju talentovano dete, a za decu tvrdi da su neiscrpan izvor energije koja bi, sintetisana, mogla da "sruši učionicu".