MANASTIR VELIKA REMETA: Monaštvo izgradilo etno-selo

DALEKO od puteva, skriven u fruškogorskoj tišini, manastir Velika Remeta sprema se za predstojeće Uskršnje praznike. Etno-selo pored manastira, replika Vitlejemske pećine sa crkvom iznad i rajski vrt, sve više mame turiste. Selo koje, kao i većina po Srbiji, polako izumire, jedino još manastirsko bratstvo uspeva da sačuva od zaborava i zadrži na turističkoj mapi.

Iguman Stefan, starešina ovog manastira, iako je zagazio u duboke sedamdesete godine, ne prestaje da iznenađuje hodočasnike. Duge sede brade, vedrog pogleda i veselog duha, u konaku manastira posetioce nudi manastirskom rakijom jabukovačom, orasima, medom iz manastirskog pčelinjaka, objašnjavajući koliko je to zdrav proizvod, nastao u netaknutoj prirodi.

PROČITAJTE JOŠ: Krštenje i venčanje na Fruškoj gori samo za Sremce!

- Greh bi bio da ljudi ovde ne dolaze. Selo se prazni, ali mi smo rešili da oživimo ovaj kraj. Pored manastira vernici mogu da potraže odmor u tišini naših objekata koje smo sagradili, da vide i naš rajski vrt na zemlji. Na samom ulazu u manastirski posed sa leve strane nalazi se etno-selo sa pet brvnara, gde se može prirediti roštilj, odmoriti se i uživati. Odmah prekoputa tog kompleksa je fontana za osveženje, tu su i tri isposnice kako su nekada izgledale. Taj deo vrta idealan je za molitvu i odmaranje duše - pojašnjava iguman Stefan, dodajući da je sve ovo urađeno uz pomoć dobrih ljudi, koji su donirali građevinski materijal.

KAŽE da na ovih 300 metara nadmorske visine, u srcu svete Fruške gore, čovek ozdravi. U okolini Velike Remete je oko 2.000 vikendica, tu je i izvor Ubavac, sa koga mnogi ljudi iz bliže i dalje okoline nose vodu, jer po starim verovanjima popravlja vid.

- Mnogo je lepote koju treba ljudima pokazati. Ovde kad čovek dođe vikendom može lepo da se odmori, ili da vreme provede u bogougodnim razgovorima. Teška su vremena, a ljudima je do lepih reči. Sa našim posetiocima zajedno oživimo bar na tren ovo prelepo mesto, možda neko od njih i odluči da ovde kupi kuću, da se doseli, a sa svakim novim licem ovde stiže i radost - kaže iguman.

PROLEĆE polako počinje da se budi, a u selu sem 20 duša, među kojima je najviše starih, nema nikoga, ne čuju se mašine, nema traktora da kreću na setvu. Jedino iguman i njegovih 15 monaha razbijaju sumornu tišinu, zvukom testere, udaranjem čekića i sekire.

- Velika Remeta je biser fruškogorski, pa je red da taj biser i dalje sija i da mu se ljudi dive. I mi, monasi iz ovog manastira, živimo brže i srećnije sa ljudima kada nam dolaze. Manastir i jeste mesto gde ljudi treba da se okupljaju, a ja mislim da je naša uloga i danas ista - da smo verski, kulturni i narodni centri saborovanja, promišljanja i dijaloga - poručuje Stefan.

STRADAO DVA PUTA

OVU manastirsku svetinju osnovao je kralj Dragutin krajem 13. i početkom 14. veka, i skoro čitav vek o njemu nema pisanih tragova. Prvi pisani dokument o manastiru Velika Remeta je iz 1509. godine, a prva značajna kompozicija živopisanih fresaka sa primesama barokne umetnosti javlja se 1568. godine. Manastir je prvo veliko stradanje doživeo 1716. godine u ratu između Austrougarske i Turske, a onda u Drugom svetskom ratu.