Pirot: S ljudima umire jezik

DRAGOLjUB Zlatković, po profesiji agronom, zabeležio je i objavio rečnik pirotskog govora sa više od 33.000 reči. Pomenuto ostvarenje, u izdanju "Službenog glasnika", promovisano je na ovogodišnjem Salonu knjige i grafike u Pirotu.

Prve beleške Zlatković je počeo da hvata dalekih šezdesetih prošlog veka, kada ga je služba odvela do srednjevisočkih sela na Staroj planini. Od tada je gotovo stalno na terenu izučavajući običaje, verovanja, magijske rituale, ali i ćudi i naravi ljudi ovog kraja, kao i jezik koji polako, ali sigurno, nestaje.

- Početkom aprila 1965. godine krenuo sam put srednjevisočkih sela i tada sam video jedan potpunio drugačiji svet koji je bio pravo bogatstvo u mnogo čemu, pa i u jeziku - priča Zlatković. - Jedna za drugom, godine su prolazile, ljudi su polako nestajali, a sa njima i pomenuto bogatsvo, koje je malo ko cenio. Shvatio sam da pirotski govor čuvaju samo seljaci, kojih je sve manje. Mnoga sela se prazne, ili su već pusta, a prazni se i sam grad i sve polako nestaje.

Prema njegovim rečima, tokom pola veka, koliko je na planini i sa gorštacima, zavirio je u njen svaki kutak.

Jelena Trivan, v. d. direktora "Službenog glasnika", ocenjuje da je ovo svakako kapitalno delo u svojoj oblasti, leksičko bogatstvo i da će se izdavačka kuća na čijem je čelu ubuduće baviti upravo ovakvim poduhvatima.

- Opština Pirot će ovaj rečnik predložiti za Vukovu nagradu u oblasti jezika - kaže gradonačelnik Vladan Vasić. - Uz jagnjetinu, kačkavalj, ćilime i peglanu kobasicu, pirotski govor bi mogao da bude brend ovog kraja.

TASLICA I JEKA

U rečniku ima izraza koje ne razumeju mnogi mladi Piroćanci. Na primer "njeknja", što znači onomad, "taslica", što je decenijama među starima bio lokalni izraz za rukav, ili "jeka", koja se prevodi kao kragna. "Ćijac" je teg na kantaru, "skolubica" je zuluf...