Župljanima još kralj u srcu

Posle više od 100 godina nakon ubistva Aleksandra Obrenovića vredni Župljani podigli su bistu kralju po kome je njihov opštinski centar dobio ime. Davne 1882. godine, 40 bogatih Župljana poslalo je pismo starom kralju Milanu sa molbom da se ime varoši Kožetin promeni u ime njegovog sina - Aleksandra.

- Mi, Milan Prvi, po milosti Božijoj i volji narodnoj kralj Srbije, na predlog našeg ministra unutrašnjih dela rešili smo i rešavamo da se varošica Kožetin, u okrugu Kruševačkom, po izjavljenoj želji njenih stanovnika, od sada zove "Aleksandrovac" - odgovorio im je kralj Milan Obrenović.

Ukaz je dalje saopšten načelništvu u Kruševcu i sproveden u delo. Aleksandrovčani su bili zahvalni, ali je bistu kralj po kome su dobili ime otkrivena tek nedavno u dvorištu poznatog Zavičajnog muzeja Župe. To je tek drugi spomenik monarhu iz dinastije Obrenović u Srbiji.

- Inicijativa je krenula iz Zavičajnog muzeja, ali smo odmah dobili podršku prijatelja, više firmi i opštine - napominje za "Novosti" Ivan Brborić, direktor Zavičajnog muzeja Župe. - Na neki način, ispravljena je nepravda prema Obrenovićima, kralju i kraljeviću. U vreme kada je kralj Milan dozvolio promenu imena, Aleksandar je imao tek šest godina.

Brborić kaže da je i samo muzejsko zdanje od velike vrednosti, i da nije slučajno što je bista kralja otkrivena u blizini. Kada je prvi i jedini put 1894. godine kralj Aleksandar boravio u Župi, odseo je baš u kući gde je danas - Zavičajni muzej.

Među starim Župljanima koji su molili kralja Milana da im dozvoli da se nazovu Aleksandrovčanima bio je i Milić Veličković. njegov unuk Siniša danas živi u Beogradu.

- Deda je bio predsednik varoši Kožetina, tako da je po dobijenoj dozvoli postao prvi predsednik opštine pod imenom Aleksandrovac - priča za "Novosti" unuk Siniša Veličković. - Vladao je u dva mandata pravedno.

Pretpostavlja se da je stari Kožetin, koji je za varoš proglašen tek 1880. godine, postojao još u gvozdeno doba. Oko kožetinske crkve nalaženi su arheološki predmeti i iz hrišćanskog vremena. Odmah po promeni imena, Župljani nisu mirovali. Ubrzo su počeli da snabdevaju kraljev dvor vinima i po svetu se proslavili po autohotnim vrstama - „tamjanika“ i „prokupac“. Vino proizvode i danas. Kažu, u slavu predaka i kralja čije je ime "njihovo".