Snajka s one strane međe

NOVA VAROŠ - Evo nama radosti... Stigla meni odmena - ovim rečima je, na kućnom pragu u podjavorskom selu Debelja, Vida Jelić (71) dočekala snaju Vesnu Stajkić (20) i svatove, posle dva dana puta pristigle iz sela Vraka, nedaleko od Skadra u Albaniji. U dobrodošlici, majka mladoženje Ilije (36) imala je monogo toga da kaže, ali su reči zastajale u grlu. Uostalom, veli, sve se vidi na licu...

- Pao mi je kamen sa srca - pojašnjava svekrva nešto kasnije, kada je završeno darivanje. - Tolike godine mi je Ilija momkovao, kuća puna svega, a meni hladno oko srca... Hvala Bogu te dočekah ženidbu, jer će i snajki biti lakše: neće morati kao ja nekada da nosi vodu na leđima i dete u naručju, da omrkne i osvane na njivi. Sada su mašine odmenile žensku čeljad, a stoka je u električnoj čobanici...

Ne čudi, stoga, što se veselje u devetočlanoj porodičnoj zadruzi - u kojoj su se kućile tri generacije, pa su postali stočari na glasu širom Starog Vlaha - potrajalo do zore: sa najbližima, prvim komšijama i članovima organizacije „Stara Raška“.

- U selima punim neženja, svadbe su prava retkost, jer je devojkama draži grad - veli mladoženja Ilija. - Neke devojke su mi rekle da će pre ostati neudate, nego doći u Debelju. Srećom, Vesna je dolazila sa roditeljima i pre prosidbe, te videla da ovo nije „Bogu iza nogu“...

Inače, Ilija i Vesna - Srpkinja iz Albanije - upoznali su se u okolini Sjenice, nekoliko dana pred Novu godinu. Tamo je sadašnja nevesta bila kod sestre Dragane, udate pre nekoliko godina u familiju Pejaković, a provodadžija je bila Ilijina sestra Dušica.

- Ne, nisam se uplašila snega i leda, iako ga je u mom zavičaju retko bilo, mahom u brdima - odgovara Vesna na pitanje o tome kako će se snaći u drugoj sredini, pa i državi. - U mom porodičnom domu, uprkos okruženju komšija druge vere i narodnosti, srpski jezik je sačuvan, pa ne verujem da će biti bilo kavih problema. Ma, brzo ću se navići i biti srećna sa mojim Ilijom i njegovom familijom.

SVADBA NA RUDINAMA