GREŠKE SKINULE KRUNU: Zvezda posle domaćeg Kupa ostala i bez titule u ABA ligi

CRVENA zvezda je za bezmalo dva meseca ostala i bez druge krune. Pošto je Partizan "Žućkovu levicu" preselio s Malog Kalemegdana u Humsku, Budućnost ju je u nazanimljivijoj finalnoj seriji regionalnog šampionata ikad odigranoj svrgnula s jadranskog trona i izgurala iz Evrolige u Evrokup, ali i u te četiri utakmice uočila i iskoristila gotovo sve slabosti crveno-belih. A bilo ih je previše za jedno finale.

Naravno, nisu se pojavile preko noći, već su se nizale mesecima, što zbog subjektivnih, ali ruku na srce, i objektivnih okolnosti.

Prva, nepovoljna okolnost bila je promena trenera, ne samo zbog samog odlaska Dejana Radonjića, koji je lični rad i znanje ugradio u devet trofeja, već i zbog tajminga, jer je 18. jula 2017, kada mnogi klubovi završavaju selekciju tima za nastupajuću sezonu, usled njegove konačne odluke da ne prihvati produžetak saradnje Zvezda morala da traži šefa stručnog štaba. I to u trenutku kada je svlačionica bila praktično ispražnjena zbog odlaska Jovića, Dženkinsa, Mitrovića, Tomsona, Voltersa, Gudurića, Simonovića i Kuzmića.

PROČITAJTE JOŠ: PREKINUTA ZVEZDINA DOMINACIJA: Budućnost osvojila ABA ligu

Nisu tada crveno-beli imali preveliki manevarski prostor. Umesto nekih poznatijih imena, uglavnom s pasošima drugih država, ali bez ikakvog iskustva na ovim prostorima i rada u velikim, ili u klubovima sa ogromnim pritiskom javnosti kakav je nesumnjivo Zvezda, odlučili su se da rizikuju sa mladim Dušanom Alimpijevićem.

Usledilo je i ubrzano selektiranje sastava u kome se, bar na početku, činilo da pridošli Ročesti, Antić, Feldin i Kešelj, uz mlađe novajlije Radičevića, Lesora, Jankovića i Jovanovića, te sa starosedeocima Lazićem, Dobrićem, Bjelicom i Dangubićem, mogu da donesu neophodnu mirnoću u kritičnoj godini novog ciklusa.

Na početku, pogotovo posle nekih uzleta u Evroligi, crveno-beli su se rezultatski kretali u željenom smeru, prevashodno ka odbrani jadranske krune.

PROČITAJTE JOŠ: Alimpijević: Saberite slobodna bacanja, ovu titulu smo izgubili u prvom meču u Beogradu

Ipak, signali pored puta, od kojih su među prvima bili poraz od Budućnosti u Železniku, zatim i od Cedevite u Zagrebu, upozoravali su na veliku ranjivost ekipe.

Gledajući sa strane, činilo se da igrači iz spoljne i unutrašnje linije, bez obzira na pojedinačni kvalitet ili potencijal, nisu međusobno kompatibilni u odbrani, pa se često dešavalo da je reket potpuno nebranjen, da teško stečena prednost brzo nestane. Slično je bilo i u napadu, koji se uglavnom ogledao u šuterskom raspoloženju ekipe s distance.

Bilo je tu povremenih pojedinačnih ofanzivnih "iskakanja", najviše Ročestija, koji je igrom u napadu pokušavao da se nametne kao lider tima. Ipak, njegov učinak u ključnim utakmicama, kao što su finale kupa ili regiona, pokazuju da nije uspeo.

PROČITAJTE JOŠ: Lazić: Bilo je i nekih stvari koje nisu do nas; Gordić i Ivanović: Potpuno zasluženo

Možda je na dobrom putu (bio) Omić, najbolji igrač crveno-belih u finalnoj seriji. Ali kasno je došao na Kalemegdan da bi ekipa stigla da na njega prebaci veliku odgovornost, koju očigledno može da iznese.

Da li je kasno sada za analize? Ako je u pitanju ovosezonska Jadranska liga, onda jeste, pošto trofej već sija u vitrini Budućnosti. S druge strane, pravo je vreme da se podrobno vidi gde je ko grešio, i kada, ne samo na terenu, nego u skautingu igrača... Jer za dva meseca će kraj sezone, s kojim će, nema sumnje, mnogi razdužiti crveno-beli dres. A na njihovo mesto treba da stignu drugi...