Veljko Paunović za “Novosti” o zlatnim momcima srpskog fudbala: Ponosan sam na moje lavove i uvek na raspolaganju

ČEKA novi posao, živi sa porodicom u Čikagu koji je trenirao prethodne četiri godine, prati srpske fudbalske bisere sa kojima je leta 2015. osvojio titulu prvaka sveta na Novom Zelandu... Veljko Paunović praznike je proveo u Beogradu, Madridu i Čikagu, a za "Novosti" je pričao o planovima za budućnost, razvoju svojih "orlića"...

- Pre svega želim da u 2020. poželi zdravlje svima. Kada je posao u pitanju, ne žurim nigde. Zadovoljan sam što smo Čikago stavili na fudbalsku mapu sveta i podigli ga na noge. Oni koji dolaze posle mene ne moraju da počinju praktično od nule kao ja. Žao mi je što nisam završio projekat do kraja, a potrebna mi je bila još jedna godina za uspeh i titulu. Ali, idemo dalje.

Da li je budućnost u Evropi, pre svega Španiji, bar kada su želje u pitanju?

- U ovom trenutku najviše se bavim svojim usavršavanjem. kako na tehničko-taktičkom planu, tako što posećujem kolege i učim od njih, tako i na planu manadžementa i strategije pohađajući kurseve i izlaganja lidera u ovoj industriji. Hoću da budem bolji i spreminiji kada se nova prilika bude ukazala.

Stalno se pominju razni klubovi, ima li konkretnoh ponuda?

- Mogu samo da kažem da sam zadovoljan kako su fudbalska javnost i tržište reagovali na vest o završetku moje saradnje sa Čikagom.

Ovaj američki grad je i dalje baza?

- Nema potrebe da žurim sa selidbom, niti da remetim porodicu. Deca idu u školu i njihovo obrazovanje i sportski razvoj su prioritet za moju suprugu Hajdanu i mene.

Sigurno pratite svoje prvake sveta, još se nisu svi dokazali na velikoj sceni?

- Momci su pravi borci i lavovi. Ponosan sam na svakog od njih. Neki se razvijaju i bore za svoju afirmaciju. Pratim svakog od njih sa distance, bodrim i uvek im stojim na raspolaganju. Javnosti su poznati svi koji su stekli afirmaciju, ali ja očekujem da se probudi grupa koja je morala da pređe teži put.

Ko je realno tamo gde zaslužuje, od koga ste očekivali i očekujete više?

- Svi smo tamo gde zaslužujemo, ali i svako od nas može i bolje. Verujem u sposobnosti svakoga da dosegne svoj najviši potencijal. Život je proces samousavršavanja i traje dok smo živi.

S kim ste u kontaktu?

- Svima stojim na raspolaganju i svakome se javim kad mislim da sam mu potreban. Bio sam u Beogradu oko Nove godine i video se sa Zdjelarom. Oduševio me je koliko je sazreo i da je krenuo putem pravog lidera i profesionalca. U Madridu sam išao na ručak sa Maksimovićem, Manojlovićem i Šaponjićem (Jović je tada bio na putu sa Realom) i njihovim devojkama. Još jednom sam se obradovao saznanjem da su momci na pravom putu. Na ovaj ili onaj način čujem se tokom godine skoro sa svima. Kad god postoji prilika, na bilo kojoj tački na planeti ćemo se sastati, podsetiti se na lepu prošlost i planirati još lepšu budućnost.

PARTIZAN I SRVIJA VEČITA TEMA

IME Veljka Paunovića pominje se kad god ostanu prazne klupe Srbije i Partizana, ponekad čak i kad na njima sede treneri. Koliko su to u nekom trenutku bile realne opcije?

- Mnogo puta sam upitan na ovu temu i izgleda da nikad nisam dao dobar odgovor. Mislim da je vreme da pitanje uputite na drugu adresu.