PORAŽAVAJUĆI UČINAK NAŠIH FUDBALERA U KVALIFIKACIJAMA: Jednom na EP za 36 godina

B.A.

08. 06. 2019. u 10:07

Naša reprezentacije je posle 1984. igrala na kontinentalnom prvenstvu samo još 2000. u Belgiji i Holandiji

ПОРАЖАВАЈУЋИ УЧИНАК НАШИХ ФУДБАЛЕРА У КВАЛИФИКАЦИЈАМА: Једном на ЕП за 36 година

Slavlje naših fudbalera posle 2:2 u Zagrebu u oktobru 1999.

AKO Srbija ne bude uspešna u kvalifikacijama za EP 2020, koje su u toku, to znači da ćemo imati samo jedan nastup na završnom turniru za 36 godina! Jer, od 1984, kada smo učestvovali kao Jugoslavija, još samo 2000. smo došli u situaciju da budemo deo elite Starog kontinenta. Otkako ne postoji SFRJ, samo smo pre 19 godina izvadili vizu, i onda su se ređali neuspesi.

EP 2000.

Prvi put posle raspada Jugoslavije, a zatim i ukidanja sankcija, naša reprezentacija se pojavila u kvalifikacijama za EP 2000. I odmah je usledio bingo, otišli smo na završni turnir direktno, kao prvi u grupi, i to tako što je proslava bila u Zagrebu, nakon remija sa Hrvatskom (2:2). Pored "kockastih", sa kojima smo igrali 0:0 u Beogradu, najopasniji rival nam je bila Republika Irska, koju smo pobedili 1:0 kod kuće golom Predraga Mijatovića, a kasnije nam je ta selekcija nanela jedini poraz u Dablinu - 2:1 (Kin 24, Kenedi 69 - D. Stanković 60).

Sa preostale dve ekipe nismo imali problema i dobili smo u oba meča Maltu (4:1, 3:0) i Makedoniju (3:1, 4:2). Na kraju, sa skorom 5 2 1 izvadili smo vizu za turnir u Begiji i Holandiji, i nikada više nismo uspešno prebrodili kvalifikacije.

MAKSI UŽIVANjE U MAKSIMIRU NAJSREĆNIJI momenat za naše ljubitelje fudbala je bio onaj kada je sudija Hoze Marija Garsija Aranda odsvirao kraj poslednjeg meča kvalifikacija za EP 2000, na "Maksimiru", 9. oktobra 1999. godine - 2:2 (Bokšić 20, Stanić 47 - Mijatović 25, Stanković 31). Bez obzira na isključenje Mirkovića već u 42. minutu, osvojili smo bod, koji nam je značio odlazak na EP, uz ispadanje "kockastih". Naš selektor je bio legendarni Vujadin Boškov.

2004.

Relativno laku grupu dobili smo u žrebu kvalifikacija za EURO 2004, pa još kada smo pod vođstvom selektora Dejana Savićevića remizirali u prvom meču u Italiji (1:1, Del Pjero 38 - Mijatović 27), izgledalo je da nam bar drugo mesto i baraž ne mogu izmaći. Međutim, na kraju smo gledali u leđa "azurima" i Velsu, i bili smo bolji na tabeli samo od Finske i Azerbejdžana.

Pad SCG je započeo remijem sa Azerima 2:2 u Podgorici, zatim su usledile bruke u Finskoj (0:3) i Bakuu (1:2), i došlo je do smene na klupi, pošto je palicu preuzeo Ilija Petković. Ipak, od treće pozicije više nismo mogli i morali smo da čekamo novu šansu.

2008.

Maratonske kvalifikacije za EP 2008. u Austriji i Švajcarskoj, kao i prethodne, završili smo na trećem mestu, bez vize za kontinentalni šampionat. Po tadašnjem sistemu, grupe su bile brojnije, tako da smo imali čak sedam težih ili lakših konkurenata, Poljsku, Portugaliju (ovaj tandem se plasirao dalje), Belgiju, Finsku, Kazahstan, Jermeniju i Azerbejdžan. I ponovo nas je sapleo autsajder, Kazahstan, koji nas je dobio 2:1 u Almatiju.

Izgubili smo zatim od Belgije (2:3), remizirali kod kuće sa Fincima (0:0) i više nije bilo moguće zaustaviti kola koja su krenula nizbrdo. Eksperiment sa strancem na klupi, Špancem Havijerom Klementeom nije uspeo, pa drugi put zaredom nismo ostvarili cilj.

2012.

U bitke za EP 2012. krenuli smo ohrabreni nastupom na SP 2010, dobrom atmosferom i sa verovatno najboljim selektorom kojeg smo imali posle raspada SFRJ, Radomirom Antićem. Međutim, neshvatljivom odlukom FSS, obavljena je smena na klupi nakon pobede nad Farskim Ostrvima (3:0) i remijem sa Slovenijom (1:1).

Za selektora je postavljen Vladimir Petrović Pižon, imali smo i asove poput Stankovića, Vidića, Ivanovića, Žigića... međutim, završili smo iza Italije i senzacije Estonije, ostali kratkih rukava. Slabiji su bili Slovenija, Severna Irska i Farska Ostrva.

2016.

Kvalifikacije za šampionat 2016. bile su najmračnije. Posle provokacije sa dronom albanskih ekstremista u Humskoj, i prekida utakmice uz nemile scene, ništa više nije bilo normalno, fudbal je pao u drugi plan. Doduše, i pre te prekinute utakmice nismo imali dobro iskustvo, ali je to bar bio sport, kada smo u Jermeniji jedva izvukli bod (1:1). Spasao nas je Zoran Tošić u 89. minutu, a Vladimir Stojković je odbranio penal domaćima.

DVAPUT FINALISTI KAO SFRJ

NAJVEĆE uspehe smo postigli kao reprezentacija SFRJ, budući da smo 1960. i 1968. bili finalisti, i oba puta izgubili, od SSSR (1:2, produžetak), Italija (0:2, ponovljen meč). Zatim smo 1976. bili četvrti, pa 1984. nismo prošli grupu i 2000. smo došli do četvrtinala, gde nas je deklasirala Holandija (1:6).

Tokom kvalifikacija vodili su nas Holanđanin Dik Advokat i Radovan Ćurčić, i završili smo sa skorom 1 2 5, na četvrtom mestu, iza Portugalije, Albanije i Danske. Bio je to četvrti uzastopni brodolom u bitkama za EP, koje smo nastavili da sanjamo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

Предлог

08.06.2019. 10:14

Да пробамо у Аустралији и Океанији. Овде немамо шансе.

Mrki

08.06.2019. 10:30

Nemamo mi ni volje ni morala, ni snage ni patriotizma za velika takmičenja u fudbalu.

Раде

08.06.2019. 11:03

Мали број људи је био заинтересован за утакмицу као што их је мало и пратило. Реално толико су лоши и разочарали да више никог не интересују. СРАМОТА.

zoran

08.06.2019. 11:38

Ma sada će to uspeti sa vrhunskim trenerom Krstajićem, i velikim autoritetom Kokeze.