PIŽON ZA “NOVOSTI”: Arsenal je moja ljuta rana

VLADIMIR Petrović Pižon (1. jul 1955, Beograd) je jedan od onih dečaka sa beogradske kaldrme koji je uspeo u fudbalu, životu. Let do zvezda krenuo je u Hajduku sa Liona, bilo je to u proleće 1966, imao je 11 godina, ali su ga švercovali za starije. I već u junu 1969. godine stigao je na "Marakanu".

* Imali ste sreću da je trener prvog tima bio Miljan Miljanić, debitovali ste protiv Real Madrida (4:1) 15. avgusta 1972?

- I sada se naježim kada se setim te utakmice i njene "predigre". Znalo se da na poslednjm treningu pred utakmicu vidiš koji tim će igrati. Miljan me pozove i kaže mi: "Vidiš onog čiku tamo, idi i pričaj s njim". Začudim se, oni treniraju, a ja treba da sa nekim razgovaram. Posle sam saznao da je to čuveni novinar Ljuba Vukadinović. I dok mi pričamo trening traje, Miljan zvizne i ja vidim da je završen. Bio sam razočaran, mislio sam da neću igrati protiv Reala. Kako da igram kada su dresovi broj 7 i 11 bili kaparisani za Coleta Jankovića i Džaju. Prolazim pored Miroslava Pavlovića, a čuveni Pavika mi kaže: "Šta si se snuždio, daćeš im sutra dva komada". Ma neću ni igrati, odgovaram, kako ću kada nisam ni trenirao. Pavika opet: "Mali, samo ti uživaj, igraćeš, i to od prvog minuta".

PROČITAJTE JOŠ: Zoran Stojadinović: U Zvezdu bih se uvek vratio!

* Pavika nije pogrešio, bili ste starter, postigli dva neverovatna gola?

- Bez obzira na Pavikine reči bio sam siguran da neću igrati. Ili da ću ući u najboljem slučaju u drugom poluvremenu. I zato sam, pošto nisam imao šta da radim do utakmice, otišao na teren i sa drugovima tog prepodneva igrao košarku. Rezonovao sam, uvek ću moći da odigram pola sata.

* A kada je Miljan izdiktirao tim sa vama na mestu desnog krila?

- Baš sam se uplašio. I prođe mi kroz glavu, joj, zašto si igrao košarku pre podne. Pavika je, međutim, opet bio uz mene: "Ne brini mali, ubićeš ih, driblaj, nemoj da se plašiš, ja sam iza tebe". Kako su tekli minuti, trema je polako popuštala. Lopta onda dođe do mene, između 16-terca i kornera, pođe bek na mene, ja šutnem loptu, onako, iz straha, a ona mu prođe kroz noge. Vidim Pirija kako juri prema meni i zakačim loptu špicom, a ona i slavnom reprezentativcu Španije prođe kroz noge. Tada ugledam Grosa koji trči da mi preseče put i opet nekako, ali jedva, dohvatim loptu špicom kad ona i "desetki" Madriđana prođe kroz noge. Sve se to dešavalo u magnovenju, zažmurim i opalim po lopti levom nogom, što sam retko činio i kasnije kada sam postao igrač, i ona se zarije u mrežu. Vidim, svi jure ka meni, a ja jurim ka Paviki. Drugi gol sam postigao uz dosta sreće. Zažmurim i opalim sa oko 25 metara i lopta pogodi cilj. Imao sam 17 godina, a proglašen sam igračem utakmice, dobio sam sat, zlatni "darvin".

* Dres Crvene zvezde nosili ste 10 i po godina (497-126), osvojili ste četiri titule prvaka Jugoslavije i jedan nacionalni Kup. Prvi ugovor, 1972. potpisali ste na deset godina?

- Nisam samo ja, potpisali su ga i Kule Aćimović, Dule Savić, Zoki Filipović. U to vreme nije se ni postavljalo to pitanje. Nije mi tada to ni smetalo, ja sam Zvezdu toliko voleo da bih igrao, da treba, i džabe.

PROČITAJTE JOŠ: Gezim Ljalja: Nisu me pustili u Kosmos, Zvezdu...

* Uvek ste izjavljivali da vam je idol bio Dragan Džajić?

- Da, Džaja mi je bio idol. Uvek je bio uredan, lepo ga je bilo videti. U to vreme on je nosio i odelo i mašnu, što je malo ko mogao sebi da priušti. Džaja je za mene, osim neverovatnog fudbalskog znanja, imao i tu harizmu.

- Miljan Miljanić. Bez pogovora.

* Prelazak u Arsenal je stopiran glasanjem 9:7 u FSJ?

- Posle neuspeha na SP u Španiji svi su bili ljuti, a ceh sam platio ja. Upravo srpski kadar u FS Jugoslavije, dakle, predsednik Tomaš Tomašević i Vinko Jamnik su glasali protiv mene. Bilo mi je mnogo teško, ali nije imao ko da me zaštiti. Otišao sam posle pola godine u Arsenal, ali za mnogo manje novca. Naime, moj ugovor je bio oko tri miliona maraka, plus plate. U to vreme, 10 odsto je išlo klubu i 10 odsto menadžeru, ostalo bi pripalo meni. Kada sam, sa tolikim zakašnjenjem stigao na "Hajberi", igrao sam za 150.000 maraka.

PROČITAJTE JOŠ: Darko Pančev: Srce za Zvezdu i pored novca Hajduka i pritiska Partizana

* Arsenal (13-2) je tada igrao tipičan engleski fudbal što vama nije odgovaralo?

- Osnovni razlog, uz to što se igralo engleski i što ja nisam mogao da dođem do lopte, svakako je i činjenica da su me malo platili. Pa su mi posle šest meseci rekli: lakše je da ti odeš nego da menjamo 10 igrača. Bili su, naravno, u pravu. Priznajem, Arsenal je moja ljuta rana, jer, da sam ostao duže, sigurno bih napravio veliku karijeru i na Ostrvu.

* Trenersku karijeru počeli ste u Zvezdi kao pomoćnik Šekularcu 1989, a ekipu ste posle smene Ljupka Petrovića vodili samostalno u finišu sezone 1995/1996. Tada ste i osvojili Kup?

- Odigrali smo u finalu dve fantastične utakmice, pobedili smo Partizan na "Marakani" sa 3:0, a na Stadionu JNA - 3:1.

* U sezoni 1995/1996. u Kupu pobednika kupova, Crvena zvezda je igrala fenomenalno na internacionalnoj sceni?

- Meč na "Marakani" sa Kajzerslauternom (4:0) nikada neću zaboraviti. Ispratili smo sa četiri gola u mreži ekipu koja je potom postala i prvak Nemačke. A onda - Barselona. Za koju su igrali Stoičkov, Figo, Ronaldo, Gvardiola, Luis Enrike... Bog je u Beogradu bio na strani Katalonaca (1:1), prvi meč smo tamo izgubili (3:1), a u oba smo vodili.

* Drugi put kada ste vodili Crvenu zvezdu (2009/2010), bili ste jesenji prvaci, a smenjeni ste iako ste bili prvi na tabeli sa dva boda više od Partizana?

- Ne bih se previše bavio tim činom. Jednostavno, niko nije stao iza mene.

* Trenirali ste potom novobeogradski Radnički, Atromitos, Slaviju Mozer, Vojvodinu, Dalijen, Temišvar, OFK Beograd?

- Sa Slavijom Mozer sam osvojio duplu krunu u Belorusiji, sa Dalijenom sam, takođe, osvojio i prvenstvo i Kup u Kini. Takvi rezultati nisu ostali nezapaženi, pa sam bio selektor Kine (2007/2008) i Iraka (2013), a vodio i olimpijsku reprezentaciju Kuvajta.

PROČITAJTE JOŠ: Krivokapić: Osim - ljudina i trenerčina

* Mladu reprezentaciju SCG (2002-2004) doveli ste do drugog mesta u Evropi?

- Od tada su krenuli i dobri rezultati naših mlađih selekcija. Iz te, da kažem moje ekipe, većina je ostala i u narednom ciklusu. Posle 12 godina plasirali smo se i na OI.

* Postali ste selektor reprezentacije Srbije 2010. i predvodili "orlove" na 13 utakmica (5-3-5)?

- Ne volim da pričam o tom vremenu, jer se sve urotilo protiv fudbala, pa tako i protiv mene. Kada čitav stadion zviždi svojoj reprezentaciji, a to se dogodilo protiv Estonije u Beogradu, onda ni ne možeš da očekuješ dobre rezultate. Dogodila se onda i Đenova, posle te farse na meču sa Italijom, sve je otišlo dođavola. Zato se i ne osećam krivim..