Čudo na golu

DESILO nam se i jedno lepo iznenađenje u rukometu. Šesnaestogodišnji Strahinja Milić podigao je pehar za najboljeg golmana na turniru "TV Kup 2007", koji se prošlog vikenda igrao u Češkoj. Reprezentacija Srbije osvojila je drugo mesto (iza domaćina, ispred Rusije i Švajcarske), ali je na prvom mestu dobila čuvara mreže za velika dela.
- Kao da još nisam svestan šta mi se desilo - oduševljeno, dečački priča Milić. - Prvo, igrom slučaja sam se zatekao u Beogradu kada je bilo okupljanje reprezentativaca. Selektor Cvetković je imao velikih problema sa golmanima, pošto su zbog povreda otkazali Šijan, Perić i Marjanac. Moj bivši trener u Partizanu, Aleksandar Brković, predložio je Cvetkoviću da dođem na probu. Tako sam dobio šansu.
To je bila prva epizoda. Druga, ona najlepša, desila se u Pragu. Strahinja, ne samo što je sa 16 godina i tri meseca ušao u istoriju kao najmlađi golman reprezentacije svih vremena, već je, na tom svom prvom zadatku bio briljantan.
- Sjajno sam dočekan i prihvaćen u reprezentaciji, momci su fernomenalni, tako da sam se odlično uklopio. Krenulo me je na golu, mislim da sam branio i bolje od svojih mogućnosti. Protiv Švajcarske sam imao 20 odbrana, u finalu sa Češkom 18. Kada je zvanični spiker na kraju saopštio moje ime kao najboljeg golmana turnira, bio sam presrećan. Oduševljeni su bili i saigrači, kao i selektor Cvetković koji mi je rekao da računa na mene...
Na žalost, Strahinja je još jedan primer javašluka u srpskom rukometu. Nije bio dobar za nas, tako da su ga stranci brže bolje "zgrabili".
- Od decembra sam u danskom Silkeborgu, gde sam pozajmljen igrač, pošto sam ugovor sklopio sa nemačkim Kilom. Inače, ponikao sam u Partizanu, gde na mene nisu ozbiljno računali, iako sam imao preko 50 nastupa za mlađe reprezentativne kategorije. Zato mi je malo krivo što nikada nisam stao za gol prvog tima. Ipak, u ovom klubu sam mnogo toga naučio, zbog čega sam zahvalan trenerima Miodragu Kovljenčiću i pre svega, Mikiju Radosavljeviću - ističe Milić.

RUKOMETNA PORODICA
STRAHINJA Milić (22.12. 1990.) je rodom iz Prištine. Sa porodicom je došao u Beograd 1999, kako kaže, posle rata. Odmah po dolasku je otišao u Partizan. Obojica njegove braće, Vukoje i Uglješa, takođe treniraju rukomet na mestu pivota. Zbog korpulencije, Strahinja od malena ima nadimak Džambo. Visok je 200 cm, a težak 130 kg.