Jelica Sretenović: Koka je bila NACIONALE, volela ju je CELA JUGA

Zna kako se izlazi iz tesne kože u životu, jer i dalje nosi svoju prepoznatljivu harizmu u kojoj ima dovoljno neozbiljnosti, buntovništva i mangupluka. Veruje u svoju glumu i čuva iskru radosti i ljubavi prema poslu kojim se bavi, a koja joj je pomogla da pronađe svoj put, mesto na umetničkoj mapi ovog podneblja i ostvari veliki uspeh. I tako već četrdeset pet godina, tokom kojih nije izgubila radost i osmeh, što je, kako kaže, najvažnije.

* Serija „Kralj“ Zdravka Šotre je projekat o kome se mnogo priča i od kog se mnogo očekuje. Kakav je vaš stav o ovoj epohi, koju ulogu igrate i šta vas je privuklo ovoj priči?

- Reditelj Zdravko Šotra kaže da se ovom serijom oprašta od režije, u šta ja ne želim da verujem. Pozvana sam da odigram jednu vrlo malu ulogu, ali kada je u pitanju reditelj kakav je Šotra, ja bih i statirala. Mnogo sam radila sa njim i mnogo lepih uloga mi je dao. Od njega sam nemerljivo učila i što je najvažnije - naučila. Moja generacija zna sve o NOB - u, kraljevina se nije pominjala, ili ako jeste, samo u naznakama. Sada se više uči Prvi svetski rat, a zapostavljen je Drugi, što je za mene nedopustivo. Divno je što će ova serija mlade naučiti nečemu što je istorijski bitno. I ovako slabo čitaju.

* Serija „Tate“ je postigla veliki uspeh. Šta vam je bilo najinteresantnije kada je u pitanju lik Veliborke, koji ste odgirali na vrlo autentičan način?

- Moram reći da su me u poslednje vreme našle uloge žena sa sela. Lično, sa selom nemam dodirnih tačaka, ali jako volim Srbiju i urođenu mudrost ljudi koji su rođeni i žive na selu. Od njih može mnogo da se nauči. Takva je i Veliborka, mudra i ispravna, koja se ponosi svojim Semegnjevom, selom na Zlatiboru, i svojim sinom Tomom. Svaki savet joj je zlata vredan. Počela sam i privatno da koristim neke njene rečenice.

* Gledali smo vas tokom poslednjih godina u mnogim popularnim serijama kao što su „Istine i laži“, „Vojna akademija“, „Lud, zbunjen, normalan“ i druge. Koja uloga vam je posebno draga i zbog čega, a koja je bila najzahtevnija?

- Burazer iz “Vojne akademije” mi je omiljen, a volim i Desanku u seriji “Moj rođak sa sela”. Radujem se efektnoj ulozi u “Kamiondžijama”, koju tek treba da snimim, a u poslednje vreme najzahtevnija uloga mi je bila Žanka Stokić u predstavi “Žanka” u “Madlenijanumu”.

* Ako uporedimo rad na velikim serijama u kojima ste igrali ranije, poput „Boljeg života“ i „Srećnih ljudi“, koje su prednosti a koje mane ovog i onog vremena, i šta je vama približnije?

- Ovo vreme ne trpi greške. Traži se brzina i snalažljivost. Pitanje je kako bi se današnji mladi glumci snašli pre trideset godina, kada se zahtevala tačnost i preciznost. Moja generacija se snašla i u onom, a boga mi i u ovom vremenu visoke tehnologije, jer kad se hoće sve se može. Ipak, rad sa mladima meni mnogo donosi. Ovo je njihovo vreme i oni ga bolje osećaju od mene, ali ne volim da kažem nekad je bilo bolje. Mi smo mislili da nam je najbolje. Oni znaju ovo doba u kome žive, znaju kako da zainteresuju publiku koja traži baš to što oni pružaju. Danas je tržiste najvažnije.

* Nikada niste izgubili svoju autentičnost, uverljivost i onu karakterističnu, samo vama svojstvenu nijansu duhovitosti. Vidi se to i u ulogama koje danas igrate. Na koji način ste tokom svih ovih godina to čuvali, ne bi li svaka nova uloga bila sveža i samo vaša?

- Četrdest pet godina sam u ovom poslu o kome sam sanjala od kada sam spoznala da postojim. Nema većeg zadovoljstva nego da vam je posao radost. Ali, on je nepredvidiv. Uvek ste na početku. Za glumca je najvažnije da se menja i da ne donosi samo sebe i isti izraz. Nikada ne može da se kaže: “E, sada mi je sve jasno i ovladano”. Ništa nije ovladano i sa svakom novom ulogom sve kreće iz početka, kao da nikada niste radili. To je izazov.

* Postoje uloge koje mogu da odigraju samo neke glumice. Nezamislivo je da je neko drugi mogao da bude Koka osim vas, Emilija Popadić umesto Cece Bojković, Riska umesto Rade Savićević. Kako, posle toliko iskustva u glumi, objašnjavate taj fenomen i šta ste, u tom smislu, prepoznali kao svoj izraz?

- I Radmilu Savićević i Cecu Bojković odlikuje izrazit dar i jaka ličnost.

* Gde je danas legendarna Koka koju svi volimo? Šta je od nje ostalo u vama?

- Ostala je u reprizama. Koka je bila nacionale, nju je volela cela Juga. Prepoznavali su me u bačijama na Lovćenu i zvali “Koke”, gostovala sam u svim republikama, otvarala razne manifestacije i uopšte, “Bolji život” je fenomen koji i dalje traje s razlogom.

* I vi godinama trajete s razlogom i na svoj način. Kad se okrenete, šta vam donosi osmeh na lice, a šta je možda propušteno, za čim je ostala žal?

- Žal nemam ni za čim i ne volim da se vraćam u prošlost. Sve što je bilo, bilo je. Popravke nema.

* Koliko se iza vašeg izrazitog temperamenta, odsečnosti, možda i jedne vrste buntovništva krije vrlo emotivna osoba koja ne pokazuje često svoja osećanja?

- Uverena sam da su glumci po pravilu stidljivi ljudi. Zato su, verovatno, u profesiji koja emocije izbacuje naširoko. To je ventil.

* Isplakali ste mnogo suza u životu. Jesu li osmesi, uspesi i lepa iskustva bili dovoljni da naprave ravnotežu?

- Nisam sklona crnim mislima i trudim se da ne pokleknem pred problemom. Ali, kada je on tu, pritajim se, razmislim o svemu i pokušam da nađem rešenje. Kada sam u toj fazi ne javljam se čak ni na telefonske pozive, jer me remete.

* Čini se da ste sačuvali mnogo od svoje mladosti u sebi. Nosite vedar duh i energiju, radost igre i života. Koliko vas to definiše kao osobu i umetnika?

- Godine su neumitne i nižu se. Važno je ne izgubiti smeh i radost. To ne želim nikome, a naročito ne sebi.

* Kako se izlazi iz tesne kože u životu?

- Tako što smislite da nešto promenite. Kožu ne možete, ali svaki pomak donosi novi put.

* Šta je vaša najveća pobeda u životu i karijeri?

- Privatno, to što su moje ćerke vaspitane da budu odgovorne, čestite i brižne, i što su podrška jedna drugoj. Poslovno, što i dalje volim svoj posao istim žarom kao na početku.

* Čemu se posvećujete nezavisno od glume. Šta vas oplemenjuje i ispunjava?

- Slobodno vreme koristim da se posvetim svom domu. Uvek ima nešto da se promeni ili dotera. To me ispunjava, a i volim da sam okružena lepim stvarima, kao i duhovno lepim ljudima.

* Pored “Kralja” i “Kamiondžija” da li ćemo vas gledati u još nekom televizijskom projektu u narednom periodu?

- Serija “Tate” se snima celog leta, a radim i predstavu “Komedija zabune”, u koprodukciji agencije “Prizor” i Obrenovačkog pozorišta, koja će pretpremijerno biti prikazana u bašti “Božidarca” na Gardošu.