Nada Šargin: Gluma sa sokovima rodne ravnice

PUBLIKA se uželela Nade Šargin, harizmatične glumice, za koju su, kada se pojavila, govorili da je u glumačku umetnost unela neku novu osećajnost, koja izvire duboko iz duše, iz krupnih očiju, mimike, delikatnosti, tihe odlučnosti i snage kojima je donosila pred gledalište duboke dramske oluje koje su se odvijale u likovima koje je branila. I njene kolege i ljudi iz esnafa kome pripada komentarisali su da stasava velika glumica sa potpuno novim, svežim pristupom s kojim je stala pred kamere i na pozorišne daske. Ova Zrenjaninka kao da u sebi nosi svu blagost vojvođanske ravnice, ali i njenu oporost i snagu kada vetrovi zagude. Kao da je njen umetnički dar upio "tu Vojvodinu belju od jaganjaca, crnju od paljevina... tu Vojvodinu ašova, britvi, molitvi i šamara". Zato ju je publika zavolela čim se pojavila, jer se u njenoj glumi ogledaju sokovi rodne ravnice.

Nada Šargin završila je glumačku akademiju u klasi profesorke Vide Ognjenović, u Novom Sadu, ali su je vrlo brzo "oteli" prestonički znalci, prepoznajući u njoj nešto što mora da zablista na sceni Beograda. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada, dveju Statueta carice Teodore (za "Sutra ujutru", "Nije kraj" i "Čarlston za Ognjenku"), dveju Sterijinih nagrada za predstave "Metamorfoze" i "Nevinost", nagrade "Zoran Radmilović" za ulogu Roze u predstavi "Nevinost" Ateljea 212, zatim nagrade "Raša Plaović", "Miloš Žutić", Statuete "Ćuran" i mnogih drugih.

Već od sutra gledaćemo vas u seriji "Kalup", reditelja i scenariste Vuka Ršumovića, koja se emituje na prvom programu RTS. Jedna teška, bolna tema naći će se pred gledaocima. Kako ste vi doživeli "otvaranje" teme o otmici novorođenčadi posle toliko godina?

- Naravno, ne mogu da shvatim da je neko u stanju da tako nešto radi. Sledim se svaki put kada zamislim situaciju da neko nekome u porodilištu pokaže nečije bebe i kaže: "Biraj". Takve priče se pričaju, postoje jake sumnje, ali nažalost, i koliko sam sama obaveštena, ne postoji i nekakva sudska presuda u korist onih koji duboko sumnjaju. Ova serija postavlja mnoga pitanja.

* Koga igrate u seriji, kakva su vaša iskustva vezana za ulogu i samu seriju?

- Igram Nataliju, ženu kojoj su pre dvadeset godina ispred zgrade oteli bebu, sledom nekih događaja njen slučaj počinje da se povezuje sa porodilištem. Ona je neko ko se davno borio, dugo i snažno, a ko je vremenom u tome ostao potpuno sam. Trenutno je u stanju utrnulosti dok je neke informacije opet ne pokrenu.

* Režiser i glavni scenarista je Vuk Ršmović. Da li je to vaša prva saradnja sa ovim rediteljem?

- Jeste. Jako mi je prijao Vuk, Igor Marović direktor fotografije, Mišo Obradović, glavni glumac, i ostali članovi ekipe. Vuk iza sebe ima odličan film "Ničije dete", on je prvenstveno pisac, ali se i kao reditelj pokazao odličnim. Posebno me raduje što su glavnu ulogu poverili veoma darovitom Miši, koji će biti pravo osveženje.

* Serija "Kalup" je jedan od pobednika medijskog konkursa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. Da li to znači da je tema kojom se serija bavi interesantna i značajna i Evropi?

- Verujem da jeste.

* Zašto se o ovoj socijalnoj drami tek sada otvorenije govori pa, eto, i snima dramski program? Da li za neke stvari može biti kasno?

- Pravio je Miša Terzić skoro film na tu temu, koji je bio i u Berlinu prošle godine. Mislim da nije kasno postaviti neka pitanja, a zašto se to nije ranije uradilo, ne znam.

* I ova serija sadrži dozu aktivizma, pokreće pitanja o jezivim zločinima koji su se dešavali još od sedamdesetih godina prošlog veka. Da li je vaš stav da učestvujete u takvim projektima, ili oni vas pronalaze?

- Zahvalna sam što me različiti projekti i najrazličitije uloge pronalaze. A "Grudi ", "Otac" i "Kalup" jesu projekti koji postavljaju neka pitanja i desili su se u poslednje dve godine.

* Igrali ste i u igrano-dokumentarnom filmu "Grudi", koji ističe simbol života, i opstanka ne samo žene, već društva. Film ističe aktivizam kao neophodan deo umetničkog stvaranja, već i samog života?

- Da, postoji i serija koja sadrži i dokumentarne delove koji su dragoceni. U njima ljudi otvoreno pričaju o stvarima koje ih muče i bole, a sve, opet, i kroz neku vedrinu. Veoma volim tu seriju. Aktivizam je važan, naravno. I film "Otac" Srdana Golubovića je važan jer daje glas i snagu zgaženom i malom čoveku koji se na jedan simboličan način aktivirao i borio u svom životu.

* Prošle godine snimljeno je više od 30 domaćih serija. Kako vi gledate na tu hiperprodukciju? Zašto vas nismo više gledali, nije vas bilo mnogo u tim serijama?

- Sa jedne strane, super je što više ljudi trenutno ima posla, a sa druge, izgubio se fokus jer ima mnogo serija. Takođe, konačno ima mnogo žanrova i za svakog ponešto. Razvijamo se, publika voli domaće serije. Ima onih koje nude kvalitet, ali mi i dalje nemamo uslove koje imaju stranci jer nam je manje tržište. Ali trude se ljudi, žele da pomeraju stvari i ja se trudim da ispratim rad svojih kolega koliko god mogu i pohvalim ih kada god ih sretnem.

* Dobili ste Sterijinu nagradu za ulogu u predstavi "Metamorfoze", u kojoj vam je partner bio i Nebojša Glogovac. Kako ga pamtite?

- Prvi put gledala sam ga u prepunom bioskopu Jadran u filmu "Ubistvo sa predumišljajem". Izašla sam iz bioskopa sa rečenicom koja mi je stalno prolazila kroz glavu: "Ko je taj čovek? Ko je taj čovek?". Nisam imala reči da opišem kako su na mene delovale toplina i dobrota i blagost koje je kroz taj lik doneo, a nemam ni sada. Još uvek ga "ne pamtim" i skoro sam sa jednim velikim glumcem prokomentarisala kako je Glogijevo prisustvo jako u našim životima.

DA SE VRATE RODE, I MARINA

SVI su vas obožavali kao Marinu u "Vratiće se rode". Da li možete da nam došapnete da li će se nastavak ove kultne serije snimati?

- Prošle godine izašle su "Grudi" i "Dug moru". Ove "Kalup", a "Močvara" se očekuje na jesen, biće i sledeće godine nekih projekata, tako da se ne žalim. Bila sam i deo serije "Vere i zavere", koju smatram kvalitetnom. Ne znam ništa o tome, a volela bih da se "Rode" vrate. Super su "Rode"... i super je Marina.

BITI STUDENT PROFESORKE VIDE

* KAKVO je bilo iskustvo biti student legende poput profesorke Vide Ognjenović?

- Meni - lepo i dragoceno. Pamtim zadatak za letnju pauzu koji nam je davala, da pročitamo gomilu knjiga sa njenog spiska. Jedne godine, mislim već prve, pored gomile romana, našao se i Danijel Goleman i njegova fenomenalna "Socijalna inteligencija". Za kolokvijum u drugoj godini spremali smo scene iz tih romana koje smo sami birali, dramatizovali, postavljali i režirali. Ja sam izabrala deo iz "Dnevnika o Čarnojevicu" Crnjanskog kada Čarnojević provodi veče sa jednom usamljenom ženom. Veoma sam bila uzbuđena dok sam smišljala scenu i pisala replike. Zanimljivo je bilo kada smo za kolokvijum koji je tretirao žanr radili i scene iz knjige koju je uredio Jovan Ćirilov "Najkraće drame na svetu", jer su neke drame imale samo po dve strane, a neke po tri rečenice... Volela je da nas vodi na dobre i uspešne predstave gde su neki glumci napravili fenomenalne uloge, a onda nam tražila scene iz tih predstava sa zadatkom: "Hajde, a kako biste to vi igrali? Ali ne kopirajte mi fenomenalnog kolegu".