Jedan od najtežih projekata u mojoj karijeri: Šotra o odlaganju snimanja filma o životu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića

PROSLAVLjENI reditelj Zdravko Šotra dugo je pripremao projekat o životu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića (1888-1934), čije snimanje je trebalo da počne ove sedmice. Zbog uvođenja vanrednog stanja zbog virusa korona, snimanje je odloženo do daljeg.

- Nadam se da ćemo uspeti uprkos toj pandemiji. Ekipa je spremna i verujem da ćemo se naći u istom sastavu što pre. Imamo potpuno neočekivane uslove, a ovo mi je ionako jedan najtežih projekata u mojoj zaista dugoj karijeri - kaže, za "TV novosti", Zdravko Šotra, koji se već bavio srpskom istorijom ("Boj na Kosovu", "Kneževina Srbija", "Kraljevina Srbija", "Igmanski marš").

U produkciju su uključene kuće United Media i Vision Team, kao i jedna inostrana:

- Ušli smo u koprodukciju sa francuskim producentom, pa planiramo da u Parizu snimamo scene mirovne konferencije u Versaju, uz učešće francuskih glumaca. Oni bi trebalo da igraju predsednika i premijera Francuske, kao i Aleksandrove ratne drugove, čija imena nose beogradske ulice poput Franše d'Eperea i admirala Geprata. Među njima će, nadam se, biti i poznati glumac Žan-Mark Bar - objašnjava Šotra.

- Planirano je da snimamo i na Dvoru, u kući braće Krsmanović, kao i u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Gde god se kralj Aleksandar pojavljivao i putovao, uvek je izazivao pažnju. Desetine i desetine hiljada građana Marselja fantastično su ga dočekale. Mnoštva su se okupljala da ga pozdrave po svim krajevima tadašnje Jugoslavije...

Priča o "kralju ujedinitelju", dodaje Šotra, počinje kada on ima 30 godina i vraća se iz Prvog svetskog rata u oslobođeni Beograd, novembra 1918, a završava atentatom u Marselju, gde je pao kao prva žrtva fašizma u Evropi.

- Aleksandar je u stvari kralj mučenik kojem je sudbina namenila velike zadatke. Komandovao je srpskom vojskom u tri teška rata, dva balkanska i Prvom svetskom, i doneo sjajne pobede. Zatim se prihvatio kompleksnog zadatka - stvaranja nove jedinstvene države od srodnih naroda, Južnih Slovena. Jugoslavija je, naravno, bila eksperiment i pokušaj u nameri da se svi Srbi, koji žive izmešani sa drugim narodima po celoj teritoriji južnog Balkana, nađu konačno zajedno u jednoj državi.

Foto Promo/Arhiva

Projekat se, ističe Šotra, zasniva na knjizi Vuka Draškovića "Aleksandar od Jugoslavije" i prvo bi trebalo da bude objavljen film, a potom će se pojaviti serija sa oko 15 epizoda na televiziji Nova S.

Glavnu ulogu Šotra je poverio mladom glumcu Ljubomiru Bulajiću, koji za "TV novosti" kaže da je imao sreću da Šotru upozna na početku svoje glumačke karijere, a sa njim je sarađivao na projektima "Nepobedivo srce", "Šešir profesora Koste Vujića" i Santa Maria della Salute:

- Ova, da kažem, četvrta sreća, posebna je čast, jer se Šotra odlučio još jednom da mi pokloni poverenje, do sada u najvećoj meri, podarivši mi ulogu jednog od najvećih srpskih vladara. Već sam imao prilike da tumačim likove koji su bili značajni za našu istoriju, poput Jovana Cvijića, Despota Stefana Lazarevića i Gavrila Principa. Vrlo dobro znam šta znači priprema za jednu takvu ulogu, a lik kralja Aleksandra je nesumnjivo do sada najveći izazov za mene.

Bulajić ističe kako je Aleksandar bio narodski čovek koji je voleo ljude, kao i oni njega, i ulazio među njih bez pancira i bez obezbeđenja.

- Imao je jednu plemenitu ideju, može se reći utopijsku, da sve naše narode poveže pod jednu zastavu i grb, a mnogi mu zameraju da je zarad Jugoslavije hteo da se odrekne Srbije i srpstva.

Mladi glumac podseća da Aleksandar nije bio okružen roditeljskom ljubavlju, ali je i podršku i potporu našao u svojoj supruzi, kaljici Mariji. Velika je sreća, dodaje, da kraljicu igra njegova veoma dobra prijateljica Tamara Aleksić, sa kojom je sarađivao u nekoliko filmskih, televizijskih i pozorišnih projekata, između ostalog i kod Šotre.

- Rediteljsko poverenje, kada dolazi od nekog poput Šotre, koji je istorija naše kinematografije, zaista je velika čast - kaže Tamara Aleksić. - Kraljica Marija je znala tačno šta su joj prioriteti i time je bila podrška Aleksandru u haotičnosti tog vremena. Bila je skromna i stavljala je tuđe potrebe ispred svojih. Bila je majka, ne samo svojoj deci ili svom suprugu, već i celom narodu. Bila je aktivna u dobrotvornoj organizaciji "Kolo srpskih sestara", pomagala pri školovanju siromašnim, vrednim đacima. Preko Komiteta Crvenog krsta je slala pomoć iz Londona, pa i nakon Aleksandrovog ubistva...

I u najtežim trenucima morala je da bude suzdržana i na visini titule koju je nosila:

- Kada je stigao telegram o atentatu u Marselju 1934. godine, zabeleženo je da je dostojanstveno i nemo podnela bol. Sklopila je oči, uzdahnula i, posle lake nesvestice, rekla: "Umro je na dužnosti, a to je smrt koje je on dostojan".

U projektu će se pojaviti oko 130 glumaca, među kojima su Žarko Laušević (vojvoda Mišić), Branislav Lečić (Nikola Pašić), Sergej Trifunović (Stjepan Radić), Nikola Kojo, Irfan Mensur, Tihomir Stanić... Od većih ženskih uloga tu je Nada Macanković, a neke manje prihvatile su Nataša Ninković, Nela Mihajlović, Sloboda Mićalović, Danica Maksimović, Jelica Sretenović...