Nešu Leptira su svi voleli, bio je čist kao suza: Željko Radulović, za Novosti, pred 30. godišnjicu smrti starijeg brata Nenada

DOK dlanom o dlan, mnogi bi rekli. A opet, sa druge strane, predugo i neprebolno, tek - u sredu 12. februara navršava se 30 godina od smrti Nenada Radulovića, svima znanog kao Neša Leptir. Toliko je, plus još samo koji mesec pride, Neša i živeo. Kasno otkriven rak testisa odvojio ga je prerano od njegovih najmilijih, ali i od velikog broja poštovalaca, koje je, za samo deceniju, stekao zahvaljujući svom jedinstvenom duhu oličenom, najpre, kroz grupu "Poslednja igra leptira" i Indeksovo radio-pozorište.

- Što se tiče moje porodice i mene, on kao da nije ni odlazio - veli za "Novosti" njegov brat Željko Radulović. - Mi pričamo sa njim, i on sa nama, i tako funkcionišemo 30 godina. Niko od nas nije pomislio o bilo kakvoj bolesti. Njegov način humora i energija nisu bili vezani za takve stvari.

Nešin emotivni opseg je bio nestvaran - od urnebesne baba Višnje, do duboko emotivnih, veoma tužnih pesama.

- Poštovao je i suze i smeh, komedija mu je bila identična tragediji - govori Željko. - Negovao je i jedno i drugo. Njegove ljubavne pesme su neverovatne i veoma iskrene. Posvećivao ih je apstraktnoj ljubavi koja je bila nedostižna. Što se tiče humora, kombinovao je izvanredno "montipajtonovce", Benija Hila sa Čkaljom, Mijom... Dao je svoj pečat.

Taj humor preslikao se i na Indeksovo radio-pozorište:

- Znak jednakosti je bio između grupe i "indeksovaca". U isto vreme je kretalo i jedno i drugo. Napravio je jednu humorističku emisiju u četvrtom razredu Devete gimnazije za omladinski program koji je bio preteča Radio Beograda 202. "Dvestadvojka" mu je postala druga kuća.

Pročitajte još - PRE 28 GODINA UMRO BEOGRADSKI ŠMEKER: Leptir koji je čuvao duh grada

Neša je, po rečima njegovog brata, bio isti na sceni i privatno.

- Izvaljivao je fazone u sekundi, po dva-tri komada. Disao je na taj način. Imao je širok dijapazon mogućnosti da se izrazi na različitim poljima kulture. Njehov humor nije bio napadan, ljudi nisu imali potrebu da se "brane", već su ga potpuno prihvatali. Neša je prema njima bio potpuno otvoren, čist kao suza. Da ste hteli, mogli ste da ga zgazite, nije uopšte imao gard. Nije bilo čoveka koji ga nije voleo.

Željko i Neša

Pamti Željko da se Neša - samo jednom iznervirao.

- To je bilo zbog administracije PGP RTB. Oni su zahtevali neke nemoguće stvari da bi, uopšte, mogao da dođe do ploče. Nije se on sa njima svađao već je uzeo papire sa stola, razvejao ih po kancelariji i izašao napolje. Mesec dana im je trebalo da to skupe (smeh). Njegova misija je bila da svoj duh podeli sa narodom. Rastao je uporedo s Beogradom, i obrnuto. Zato danas Nešina energija nije samo u njegovom pesmama, nego i u ovom gradu i u ljudima koji tu žive.

Koncert posvećen Nenadu desio se, nažalost, samo jednom, 1997. u Centru "Sava".

Pročitajte još - SEĆANjE NA NEŠU LEPTIRA: Njegov život je bio modra bajka (Foto / Video)

- Ljudi su se otuđili, svako živi svoj život. Mora da postoji neka stvar koja ih sjedinjava. Ja jesam taj koji može da potegne, da ubaci neku iskru ljudima, i oni hoće da pomognu, međutim, da bi se to radilo, mora često da ga se sete ljudi vezani za organizovanje takvih događaja. Gledali smo da svake godine ponešto uradimo. Bilo je sećanje na Nešu na platou koji nosi njegovo ime. Tabla sa stihovima kojima je počinjao koncerte okačena je na ulaz Kluba mladih u Lajkovcu. Ove godine Neša dobija dve ulice, u Pirotu i Kniću, to je izvanredno.

U RATU BI ODRŽAVAO LjUDE ŽIVIM

NIJE Nenad doživeo ratne godine, raspad Jugoslavije...

- Teško bi on to podneo - uveren je Željko. - Nije bio čovek koji će da se nosi sa otvorenom Pandorinom kutijom, već nešto potpuno obrnuto. Verujem da bi opet imao misiju da ljude zadrži živima, da pomogne klincima da oni to ne osete. Na razantan, britak način bi napadao onog koga treba i to bi, verovatno, vremenom imalo efekta jer bi se peo, uvek, stepenicu više. On je u tih 10 godina tek započeo karijeru.

"Poslednja igra leptira" sa Lidijom Asanović

"DEČKO" NAPRAVIO BUM

DELI Željko karijeru benda PIL u dva dela.

- Originalan pečat su dali na prvom i drugom albumu, do megahita "Dečko, 'ajde oladi". Kad se desio treći album, uz aranžmane Rajka Dujmića, to je grunulo do vrha i ušlo u komercijalan deo. Sledeća tri albuma su bila potpuno drugačija od prva dva. Slušali su ih u Jugoslaviji svi, od sedam do 77 godina. Dujmić, kad je čuo šta i kako oni rade, odmah je pristao na saradnju. Planirali su da hit na trećem albumu bude naslovna pesma "Srce od meda". međutim, "Dečko" je "pojeo" sve. Pesma je premijerno izvedena pred 50.000 ljudi na splitskom Poljudu. Masa je nikad nije čula, a pevala je odmah, posle 30 sekundi. Rajko je insistirao da Neša, koji je imao sadržajne, duboke refrene, ovde ostavi samo "daj, daj, daj, di, daj", što je imalo komercijalni efekat.

PRE PRVE PLOČE - 200 NASTUPA

ŽELjKO se, pričajući za naš list, nadahnuto priseća:

- Neša se uvek borio sa vetrenjačama. Nikad nije imao nikakve veze. Krenuo je sa ulice, iz novobeogradskih paviljona gde je rođen, pa prešao u blok 23. Male oči tog mladića gledale su preko reke, u centar grada - taj veliki, svemirski brod koji vas posle vozi oko cele planete. To je, zapravo, bila dvorana Doma sindikata. Morao je tamo da uradi 200 nastupa da bi objavio prvu ploču.