Bilo mi je žao da umrem, a da ne kažem mami i Mlađi sve što sam želela: Dea Đurđević otvorila dušu i otkrila kako je izgledala njena borba dok je ležala na trotoaru, pošto joj je autobus otkinuo ruku

Do 7. februara Srbija se svakodnevno budila uz njen osmeh. I tog jutra je trebalo da bude tako, ali je sudbina umešala svoje prste. Deu je udario autobus i otkinuo joj ruku.

Predrag Sarapa koji je tog dana trebalo da se nađe zajedno sa Deom pred kamerama, prisetio se teške nesreće, da nije znao kako će da saopšti šta joj se dogodilo i istakao da je naša mlada koleginica jedan od najvećih boraca koje poznaje.

Dea se zahvalila koleginici Svetlani Grubor koja je tog dana umesto nje vodila jutarnji program sa, kako je rekla, puno dostojanstva i digniteta.

- U tom momentu se nije znalo da li ću preživeti ili ne, mislim da sam zaslužila da neko tako dostojanstveno vodi program – rekla je Dea, koja sada na veliku radost gledalaca vodi Novo jutro ponedeljkom i četvrtkom.

- Prvo sam se vratila na jedan dan, pa na dva. Moram polako i uz terapije da sevraćam u normalan život - kaže Dea i dodaje da su joj prvi kiseonik "udahnuli" Marija Dimitrijević i Hitna pomoć.

- Udarila me devojka kolima, parkirala je moj automobil na tu pešačku zonu. Stajala sam na trotoaru, naleteo je autobus, zakucao me za zid, vukao i onda se vratio u rikverc, a ja sam ostala da ležim. Prišla je Marija Dimitrijević, ona mi je pomogla – jedina. Mnogo znači kada vam neko priđe kada ležite sami i krvavi...Taj minut dva dok ona nije prišla, nisam znala šta da radim i šta se dešava, videla sam samo da nemam ruku. Marija mi je dozvolila da se naslonim na nju, jer nisam mogla da se pomerim. Hitna pomoć je došla za dve minuta, ekipa je fenomenalno odradila posao. Nisu znali da sam to ja, mene niko nije mogao da prepozna onako krvavu – kaže Dea.

Kako je dodala, na VMA je sve bilo spremno da uđe u salu, a njene povrede su klasifikovane kao ratne.

- Imala sam otkinutu ruku, kontuziju srca, kontuziju pluća, slomljenu karlicu na dva mesta, slomljenu kičmu, paralizu obe noge, sa desne strane tela je ogroman hematom. Ostale povrede, sitni prelomi nisu ništa u odnosu na to. Lekari sa VMA su se svojski namučili da ostanem živa, a Bumbaširević da ruka bude tu gde jeste – ističe hrabra voditeljka.

Pročitajte i: „Ne umirem ja tako lako”: Voditeljka Dea Đurđević, godina dana posle udesa u kom joj je bila otkinuta ruka

Deaje imala 21 operaciju.

- Ja kada idem kod zubara nije mi dobro. Ti si stvarno heroj! – poručio je Sarapa.

Dea kaže da je više bila u operacionoj sali, nego u sobi.

Tri puta su me vraćali iz mrtvih, jednom u sobi, a dva puta u operacionoj sali.

U momentu kada se nesreća dogodila, kada sam ležala na trotoaru bilo mi je žao da umrem, a da ne kažem mami i Mlađi sve što hoću da im kažem.

- Imala sam na pameti milion nekih stvari koje hoću, a nisam im rekla. Onda sam se setila svih prijatelja kojima treba još nešto da kažem. U bolnici nisam bila svesna svojih povreda, niti da mogu svakog trenutka da umrem, iako su mi to rekli. Rekla sam lekarima: "Ma ja ne umirem, nema šanse" - priseća se Dea.