Vesna Dedić: Gledaoci su večita inspiracija

BOŽIĆNA gozba puna slasnih đakonija, opojni mirisi sveže ispečenih medenjaka, topla "zimska" aroma jabuke i cimeta, kuvano vino i tradicionalni srpski specijaliteti, na trpezi Vesne Dedić nisu glavne "zvezde". I pored svih ukusnih kulinarskih majstorija, centralno mesto u njenom tanjiru zauzima ona najznačajnija - uspeh. Poznata novinarka otkrila nam je "tajni" recept za vrhunsku poslasticu, koju godinama priprema jednom nedeljno. Jednostavan je, kaže, baš kao za starinske kolače, i glasi: tri šoljice iskustva, isto toliko emocija i međusobnog poverenja, a rerna zagrejana na maksimum. Kad sve bude gotovo potrebno je u montaži ostaviti da se malo prohladi, pa iseći na lepe komade. Na kraju, posuti prah šećerom i poslužiti. Ovaj kolač, tvrdi, može dugo da stoji i nikad se ne kvari, ako ste se pažljivo pridržavali recepture. Ona jeste, pa je zauzvrat doživela 17 sezona u studiju RTS-a, vodeći kultnu emisiju "Balkanskom ulicom".

- Još se osećam kao početnik, koji tek treba da se dokaže. Motivacija leži u mojoj potrebi da radim, a večita inspiracija su mi gledaoci. Dok snimam i montiram "Balkanskom ulicom" zamišljam ih kako je pre ručka porodično gledaju, i uvek se pitam koja rečenica će ih raznežiti, nasmejati, utešiti ili podstaći na neki dobar životni korak. Imam strah od dosade i besmisla, pa valjda zbog toga pravim zanimljive i poučne priče - kaže Dedićeva.

* Da li pomišljate da zauvek za sobom ostavite "Balkanskom ulicom" i zađete za neki drugi ugao? Kakva bi emisija sad bila po vašoj meri?

- Mi koji hodamo Balkanskom ponekad izgubimo dah dok se popnemo do Terazija. Razmišljam ponekad da bih opet volela da vodim Jutarnji program, ali san mi je da "Balkanskom ulicom" kao nekad traje ceo sat i da se prikazuje u terminu nedeljnog programa. Kod Aleksandra Tijanića u radnom stolu ostao je koncept za nedeljno popodne "Balkanska bb", a emisija koju trenutno vodim je samo 65 odsto onoga kako je zamišljam. Ostatak ne zavisi od mene. Moje "čedo" ima motor "ferarija" i karoseriju "fiće". Nemam želju da ikada vozim nova kola u "ful" opremi, ali volela bih da jednog dana vodim "Balkansku" u "fulu", kako kažu klinci.

Pročitajte još - VESNA DEDIĆ ZA "NOVOSTI": U Beograd sam došla Kameničkom ulicom!

* Jeste li za sve ove godine oguglali na rečenicu koju vam sagovornici često govore na kraju razgovora: "Zadovoljstvo mi je da budem vaš gost i uvek se rado odazivam"?

- Onog trenutka kad se to desi neću više raditi "Balkanskom ulicom". Priznajem da u montaži izbacujem sve komplimenete koje mi sagovornici daju, jer se stidim da televizijsko vreme trošim na isticanje sopstvenih vrednosti. Emisija je posvećena gostu, a ne namirivanju moje sujete. Kako vreme prolazi sve više žalim što sam mnoge "isekla" u ime skromnosti. Velika je čast da vam ljudi koji nikada nisu bili laskavci izgovore takve reči.

* Često gostima postavljate ovo pitanje, a sada mi pitamo vas - šta bi bili trenuci najveće sreće i tuge u vašem životu?

- Tek čekam velike sreće i tvrdim da su pedesete nove dvadesete. To znači da opet veruješ da možeš da ostvariš snove. U tridesetim i četrdesetim si uplašen od neizvesnosti, strahuješ i nemaš vremena da čekaš na raskrsnicama. Posle 50. rođendana i dalje juriš, ali nemaš nedoumice. Sve ti je poznato i znaš kome daješ prvenstvo prolaza, kome ulećeš u makazice, a koga lagano pretičeš. Smeješ se kad pustiš nekoga da te obiđe ili skidaš kapu i kažeš: "Bravo majstore!" mlađima kad protutnje jureći tamo gde sam ja već bila. A tuga... nikoga nije zaobišla. U ovim godinama tužnom me može učiniti samo zdravstveni problem onog koga volim, moj ili nečiji tuđi. Ostalo je rešivo i nadomestivo.

* Neretko bol natera ljude da osećanja pretoče u reči. Zbog čega ste počeli da pišete?

- Dugo sam se spremala da objavim prvi roman. Iskreno, nisam imala hrabrosti da se nosim ni sa sudom kritike, ni sa sopstvenim nedoumicama. Naročito nisam želela da ugrozim poštovanje većeg dela javosti, koje sam stekla kroz novinarsku karijeru. Objavila sam prvi roman u 40 i nekoj godini, u trenutku kada sam bila spremna da se suočim sa porazom. Sad znam da uspeh dođe tek onda kad si spreman da podneseš neuspeh.

Pročitajte još - Vesna Dedić: Ne marim za kritike

* Kojom svojom knjigom ste najzadovoljniji?

- "Pola duše" i "Ne gledaj preko ramena" su meni najdraži romani, jer volim istorijske melodrame. Čitateljke se prepiru.Neke priznaju samo "Ničija" ili "Seti se naše ljubavi". Bitno je da su zadovoljne toliko da sad mogu da ih prodajem uz garanciju: Ako ne pročitate u dahu, vraćam novac. Svi moji sagovornici su me nekom rečenicom, pogledom, stavom ili pričom inspirisali na određene scene i teme mojih romana. Imam sreću da radim i živim opisujući emocije i pričajući o njima sa onima preko puta. Posle tri decenije karijere, i da sam bila kamen pretvorila bih se u more, ili bar ribara koji ume da bude srećan i kada je plima i kada je oseka. A nikad nisam bila kamen. I u moje emisije dolaze ljudi spremni da pričaju o svemu.

* Šta ste zapisali na novogodišnju listu želja?

- Imam mnogo profesionalih planova i lepo će biti ako ih ostvarim. Ništa se neće desiti i ako ne uspem. Privatno imam samo jednu - da me glava i telo služe da se i dalje nepokolebljivo držim obećanja koje sam sebi dala na Badnje veče, pre 18 godina.