Endži Stoun: Etikete su za tegle i konzerve, ne za umetnike

Neo soul diva Endži Stoun, vlasnica planetarnog hita "Wish I Didn't Miss You", održaće 1. jula svoj prvi, dugo očekivani koncert u Srbiji.

Ovaj prestižni muzički događaj odigraće se u okviru programa „Mjuzikolodži Barkafe sešns“.

Stounova, koja je tri puta je nominovana za prestižnu nagradu Gremi, a deo karijere provela kao prateći vokal Lenija Kravica, rekla je za Tanjug da je srećna što u Srbiji vlada veliko interesovanje za njen nastup.

„Pretpostavljala sam da u Srbiji ima ljudi koji vole moju muziku, ali čini se da ih je mnogo više nego što sam pretpostavljala, što me čini zaista srećnom. Kolege su mi rekle da su toplo dočekane, da je hrana bila zadivljujuća i da su koncerti bili ispunjeni strašću. Naučila sam nešto o vašoj burnoj prošlosti i divim se vašoj snazi da ostanete pozitivni“, istaklaje je Stounova.

Kako kaže, nema puno razumevanja za stalnu potrebu muzičke industrije i obožavalaca da žanrovski odrede njenu muziku.

„Moja muzika je bila etiketirana kao neo soul, ali ja sam uvek mislila da su etikete za tegle i konzerve, a ne za umetnike. Ako bih morala da se opredelim, rekla bih da je to mešavina soula, ritma i bluza, hip-hopa i gospel muzike. Ali, to je jednostavno bila Endži Stoun onakva kakva jeste“, rekla je američka pevačica.

PROČITAJTE JOŠ - Beograd ponovo živi: Veliki broj domaćih i stranih izvođača zabavljaće publiku na Enter festivalu

Ona ističe da je bilo puno uticaja na njen muzički izraz, ali da samo jednu umetnicu vidi kao apsolutni uzor. „Svojom muzičkom majkom smatram Robertu Flek“, objasnila je Stounova.

Muzička diva kaže da je zaljubljena u umetnost i ekspresiju.

„Ono u čemu sam sebe najviše pronašla je gluma. To je način da zaronim u svet potpuno drugačiji od svog i prilika da istražujem druge perspektive. Kod muzike se radi o tome da izražavam sebe, dok je kod glume reč o upoznavanju drugih ljudi i ulaženju u njihove cipele“, rekla je pevačica.

O „Mjuzikolodži Barkafe sešns“ kaže da je to izuzetna ideja koja na radost publike ima sjajnu realizaciju.

„Vidim to kao način ponovnog oživljavanja muzike, muzičke industrije i ljubitelja muzike. Vidim to kao način lečenja nacije umetnošću i vraćanja onog što je izgubljeno masovnom produkcijom i velikim festivalima. Intimnost, lepota i pravi osećaj sveta muzike. Prilika za uživanje na način koji je retkost u današnje vreme“, zaključila je Stounova.