Vremeplov jedne pozorišne scene

POVODOM značajnog jubileja - 150 godina postojanja Narodnog pozorišta, kulturno-umetnički program RTS ovih dana priprema dokumentarno-igrani serijal posvećen upravo matičnoj kući pozorišne umetnosti. Kroz sudbine zanimljivih ličnosti iz bogate istorije tog kulturnog zdanja čućemo interesantne priče o glumcima, piscima, operskim pevačima, baletskim igračima, upravnicima, rediteljima, publici... Naziv ovog TV projekta je "Narodno pozorište u 10 činova", a snima se pod rediteljskom palicom Miška Milojevića:

- Nebojša Bradić kao autor ideje serije, scenaristkinja Tamara Baračkov i ja prevashodno smo hteli da ovo ne bude standardno istoriografska priča, budući da su takve emisije već rađene povodom raznih drugih jubileja. Zato ćemo o Narodnom pozorištu, tim značajnim godinama i svemu što se dešavalo u toj kući govoriti na potpuno drugačiji način. Serijal ima 10 epizoda i svaka od njih je jedna priča istrgnuta iz istorije ovog kulturnog zdanja, koja je zapravo i neka vrsta našeg komentara na ono što se dešavalo u tih 150 godina. U ulozi naratora je Nebojša Dugalić, koji je kao glumac idealan izbor jer može da izbalansira tu naratorsku komponentu i sve što se dešava sa njim i oko njega u ovoj priči. On se susreće sa likovima iz prošlosti i kroz taj dijalog nam predstavlja sliku o Narodnom pozorištu. Sve epizode se stilski i žanrovski razlikuju, trudimo se da dobijemo filmsku raznolikost.

PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ NARODNOG POZORIŠTA: Antika, romantika i srpsko stvaralaštvo

Kojim ste se kriterijumima vodili kada ste birali teme i ličnosti za ovaj dokumentarni serijal?

- Teme smo birali prema onome što nam se učinilo da je zanimljivo za TV priču. Tako ćemo u epizodi "Prolog" videti kako je knez Mihailo osnovao Narodno pozorište na inicijativu grupe intelektualaca iz tog vremena, pre svega Jovana Đorđevića koji je bio i prvi upravnik. Ali čućete i neke sasvim drugačije priče u kojima se bavimo životom glumica s početka 20. veka. U epizodi "Smrt prvakinje" upoznaćete se sa tragičnom sudbinom Vele Nigrinove, koja je umrla mlada, a izgarala je do poslednje predstave. Priča Zorke Todosić je možda još tužnija - posle 20 godina bogate karijere duševno je obolela. Kao beskućnica je lutala po gradu, zaboravljena od svih. U jednom od činova podsetićemo se i na streljanje glumaca u vreme Drugog svetskog rata. Bavimo se i velikim piscima i komadima na sceni nacionalnog teatra, a tu je i pozorišna boemija, priča o čuvenom klubu Narodnog pozorišta.

Igor Đorđević kao Jovan

* Dokle ste stigli sa realizacijom?

- Do sada smo snimili pet epizoda. Trenutno se bavim razradom šestog i sedmog nastavka i onda nam ostaju još tri. Nadam se da ćemo, ako sve bude po planu, završiti do kraja jula, tako da očekujem da će se serija emitovati tokom jeseni na programu RTS. Želim da napomenem da će se u njoj pojaviti veliki broj glumaca Narodnog pozorišta i to će biti mogućnost da sadašnje generacije ostave neki trag u priči ovog teatra.

Nela Mihailović i Dušanka Stojanović Gild

* Šta je najvažnije u radu na ovakvim TV projektima?

- Za mene kao reditelja je najbitnije da se stilski i žanrovski opredelim, da svakoj epizodi, odnosno priči, dam boju, šarm, intrigu, tako da nisu identične. I, naravno, bitno je da sa glumcima napravim dobru sponu kako bi se to sprovelo.

PROČITAJTE JOŠ - Dan Narodnog pozorišta: Prioritet drugo zdanje

Mi ništa ne ilustrujemo, već kombinujemo prošlost i sadašnjost, ljudi iz ovog vremena sreću se sa likovima iz prošlosti, a neki od njih se odjedanput nađu u današnjem Beogradu, tako da se poigravamo time kao u nekoj vremenskoj mašini.

Reditelj Miško Milojević i glumac Nebojša Dugalić

* Da li je deset činova dovoljno za tako bogatu istoriju nacionalnog teatra?

- Naravno da nije dovoljno, jer ima tu još mnogo tema koje mogu da se obrade. I kada prođe jubilej, ako bude postojalo interesovanje gledalaca i ljudi koji su angažovani oko ovog projekta, moglo bi i da se nastavi istraživanje tog dubokog bunara kakvo je Narodno pozorište.

Goran Jevtić tumači lik Ace Cvetkovića

STILSKA IGRA

* ŠTA vas najviše inspiriše u kreiranju ovakvih priča?

- Poigravanje stilom i žanrom. To mi daje mogućnost da pustim mašti na volju i izađem iz klasičnih okvira dokumentaristike, protiv koje nemam ništa, čak smatram da je vrlo dragocena. Ali verujem da gledaoci danas više vole da vide nešto što će razbiti neku standardnu uobičajenu formu, a to je za reditelja uvek izazovno.