Vojkan Borisavljević: Sada Adio pevaju i na sahranama

KOMPOZITOR i dirigent Vojkan Borisavljević, čija karijera traje više od pet decenija, održaće 22. marta autorski koncert “Moja odiseja” na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, kada će mu biti uručena nagrada za životno delo “Darko Kraljić”. Tog dana biće objavljena i knjiga “Moja odiseja” (“Vulkan izdavaštvo”) slavnog muzičara, koji je komponovao više od 500 pesama za najveće jugoslovenske muzičke zvezde, ali i TV serije i filmove. Borisavljević je u ponedeljak na konferenciji za medije u Kamenoj sali Radio Beograda rekao da mu je nagrada “Darko Kraljić” najdraža u životu jer je dokaz da je to što je radio imalo smisla. Kompozitor hitova kao što su “Odiseja”, “Ljubav je samo reč” i “A sad adio”, istakao je da će akcenat na koncertu biti na primenjenoj autorskoj muzici, a izvođače na sceni pratiće umetnički ansambl Ministarstva odbrane “Stanislav Binički”.

Na pitanje kako je izgledala njegova životna i umetnička odiseja, Vojkan, za "Novosti", odgovara:

- Moj život je bio kao brod koji plovi i povremeno menja kurs. Kada festivali više nisu bili aktuelni, okrenuo sam se pozorištu, filmu i televiziji gde sam proveo najviše vremena. Celog života sam bio slobodan umetnik, lakše je to bilo nekada. Sada je drugo vreme, kriza je, kultura je na začelju po ulaganju i interesovanju, samo oni najuporniji mogu tako da rade.

PROČITAJTE JOŠ - Vojkan Borisavljević: Život je jedna odiseja

* Pesmu “Odiseja” mnogi mladi danas pevaju u muzičkim takmičenjima?

- Možda zato što je muzika danas u krizi, pa ljudi posežu za starim pesmama koje na taj način doživljavaju drugu mladost. Ali nije reč samo o mojim pesmama, već i o kompozicijama Arsena Dedića, Kemala Montena, Kornelija Kovača i Zdenka Runjića, koji su sa mnom obeležili zlatno doba jugoslovenske zabavne muzike. To svedoči o kvalitetu tih pesama.

* “A sad adio”, koju ste komponovali za seriju “Vruć vetar” peva se u raznim prilikama, a sve češće i na sahranama?

- Nisam mogao da odem na sahranu Ljubiše Samardžića jer sam znao da će je pevati i emotivno to nisam mogao da podnesem. I Miki Jevremović je ispraćen uz tu pesmu. Ko bi pretpostavio da će se pevati na sahranama. Ta pesma se peva i političarima kada odlaze sa vlasti, pevali su Slobi Miloševiću, Mlađanu Dinkiću, nekim gradonačelnicima pod prozorom. Pevala se i kada su se slavili ispraćaji u vojsku, ali i u kafanama kad je fajront. Najmasovnije izvođenje pesme “A sad adio” bilo je na stadionu u Budimpešti krajem osamdesetih, kada je Ljubiša Samardžić bio proglašen za glumca godine u Mađarskoj. Smoki je na mađarskom pevao tu pesmu, a 100.000 Mađara ga je pratilo. To je najveći hor koji sam ikada imao u svojoj pesmi.

PROČITAJTE JOŠ - Vojkan Borisavljević: Svedoci jednog vremena

* To je vaša najbrže komponovana pesma?

- Nju je za špicu serije otpevao Oliver Dragojević, tad i nikad više! Komponovao sam je u taksiju do aerodroma, a Oliver ju je snimio jedne večeri za 10 minuta u studiju Radio Beograda. Njegov glas je obeležio pesmu, a posle su je mnogi snimili. Lepo sam sarađivao sa Oliverom i žao mi je što se raspala Jugoslavija. To vreme, ta zemlja, kultura, muzika i saradnja među nama, iznedrili su mnogo dobrih stvari. U toj različitosti naroda trudili smo se da se takmičimo i budemo bolji od drugih na pozitivan način, što je donelo nemerljive rezultate.