Sandra Perović: Ni Oskar mi nije daleko

PROŠLE nedelje sreli smo je ponovo, nakon letnje pauze, u premijernom izdanju emisije "Velika iluzija", kada nas je provela kroz nedavno završen Filmski festival u Veneciji. Time je Sandra Perović "uvela" svoje televizijsko čedo u drugu sezonu, donevši nam specijalno, pedesetominutno izdanje "Velike iluzije". Pitali smo je da li će se i, ukoliko je odgovor potvrdan, šta promeniti u drugom ciklusu njene emisije o filmu:

- Uvodno, specijalno izdanje donelo je analitičan presek ponude 74. izdanja Mostre. Nove epizode "Velike iluzije" će se poput filmske trake odmotavati u dobro usmerenom pravcu iz prve sezone, što znači da će oscilirati između kulture i zabave - kaže nam Perovićeva. - Na informativan, ali i analitačan način emisija nastavlja da tretira aktuelnosti na našoj i stranoj filmskoj sceni, uz ekskluzivan sadržaj, što je čini jedinstvenom u regionu. Pre svega mislim na intervjue sa najeminentnijim svetskim stvaraocima koji pred kamerom RTS govore o filmskom učinku. Smisao "Velike iluzije" od samog početka bio je i ostaje isti. Ona ne pripada korpusu hermetičnih, nekomunikativnih sadržaja koje pored gledalaca, često ne razumeju ni oni koji ih stvaraju. Moja emisija je koncipirana kao program koji se obraća raskošnijoj lepezi konzumenata, posebno onim sa filmskim apetitom. Moderno televizijsko doba u 21. veku apsolutno ne trpi takozvani elitistički pristup. U medijskom etru, ta vrata odavno su zatvorena.

* Šta ste "Velikom iluzijom" promenili u svesti gledalaca?

- "Velika iluzija" ih je navikla da u televizijskoj ponudi imaju specijalizovanu emisiju o pokretnim slikama koja im jednom nedeljno nudi pažljivo garniranu porciju recentnih filmova i ostvarenja iz prošlosti sedme umetnosti biranih po više kriterijuma - od obeležavanja godišnjica, snimanja rimejkova do nastavaka. Veoma često čujem od gledalaca da je emisija dobra preporuka šta bi trebalo pogledati, a šta preskočiti.

PROČITAJTE JOŠ: Sandra Perović: I u Kanu počeli da štede

* Da li biste voleli da izmenite još nešto, i kako?

- Još uvek, kao autor, ne osećam zasićenje ustanovljenim konceptom. Raspolažem obiljem materijala, etablirani kritičari su gosti emisije koji iz svog rakursa analiziraju filmove, a temelj emisije ostaju renomirani gosti u studiju koji uvek dolaze sa dobrim i ekskluzivnim povodom.

* Izveštavali ste sa gotovo svih važnijih filmskih festivala u svetu. Koliko ste blizu ostvarenju želje da se uključite i sa dodele Oskara, i šta vas deli od njega?

- Ne vidim je više kao prepreku.

* Rekli ste nam da Venecijanski filmski festival označava i ulazak u novu bioskopsku sezonu. Šta nam ona značajno donosi i koliko smo u trci sa svetskim bioskopskim repertoarima?

- Pre svega kvalitetna autorska ostvarenja koja će se naći na predstojećim filmskim festivalima u Beogradu, poput najnovijeg, snažnog i izazovnog dela reditelja i scenariste Pola Šredera "Prva reformisana", sa briljantnim Itanom Houkom ili noar trilera "Trkačica i zatvorenik", sa Matijasom Šunartsom i Adel Eksarčopulos. Tu su i naslovi sa Mostre koji su već ušli u distribuciju naših bioskopa, poput filma "Viktorija i Abdul". Upravo to ostvarenje Stivena Frirsa, sa Džudi Denč u naslovnoj ulozi, dokazuje da idemo u korak sa svetom. Nije retkost da pojedini filmovi kod nas ranije stignu nego u svetske bioskope. Sukcesivno će pristizati i holivudska ostvarenja koja su na Lidu otpočela oskarovsku trku.

* Šta najviše nedostaje našoj bioskopskoj publici?

- Imamo dobru i radoznalu publiku.

* A filmskim kritičarima?

- Imamo i dobre i radoznale kritičare. Radeći "Veliku iluziju" otkrila sam mnoga prijatna iznenađenja, nove snage koje iz svog rakursa fino i razumljivo korespondiraju sa gledaocima.

* Šta je ono što vas najviše privlači kod filma kao umetnosti?

- Film je sublimacija svih ostalih umetnosti koje su mi bliske. Kao magnet privlači to izmeštanje iz stvarnog života u neki drugi svet, makar i na dva sata. Intrigantno je kada vas film podstiče na razmišljanje i preispitivanje. Privlači me kao sadržaj koji nije monoton, koji se ne ponavlja i na osoben način unosi živost i u privatno i u profesionalno okruženje.

PROČITAJTE JOŠ: Sandra Perović: Nedostaje još Oskar

* Kako biste u pet reči sebe predstavili nekom ko nikada nije čuo za vas?

- Filmofil čiji je izazov ekskluziva.

FAVORITI

DA je dodela Oskara za nekoliko dana, koji film bi bio vaš favorit?

- U kategoriji filma van engleskog govornog područja to bi svakako bio "Foktrot", izraelskog reditelja Samuela Maoza. Među potencijalnim trkačima našli bi se i Downsizing ("Smanjivanje"), Suburbicon, Loving Pablo ("Voleti Pabla"). A ako biste me pitali za kandidate za Zlatnu malinu, neprikosnoveni bi bili The shape of water ("Oblik vode") i Mother ("Majka").

NASLOVI ZA SVA VREMENA

* ČIJE filmove najviše volite i zbog čega?

- Uvek mi je teško da govorim o najomiljenijem filmu, autoru, žanru. Pravila nema i iznenađenja u vidu kvalitetnih ostvarenja uvek su moguća i dešavaju se. Iznenadi me neki relativno anonimni autor ili mala kinematografija. Ako govorimo o klasicima, nekolicina od velikog broja naslova ima nezahvalnu odrednicu omiljenih: "Dvadeseti vek" Bernarda Bertolučija, "Obučena da ubije" Brajana de Palme, "Isijavanje" Stenlija Kjubrika, "Sofijin izbor" Alana Pakule, "Plavi somot" Dejvida Linča. Imam empatiju prema američkom nezavisnom filmu i njihovim autorima - Polu Tomasu Andersonu, Todu Hejnsu, Todu Soloncu.