PONOSAN SAM NA KOŽUH ZA PATRIJARHA PAVLA: Poslednji bijeljinski ćurčija Đorđe Drvenica skinuo tablu sa svoje zanatske radnje
SKIDANjEM table sa svoje zanatske radnje, poslednji bijeljinski ćurčija Đorđe Drvenica (74) kao da je zatvorio knjigu o jednom vremenu bijeljinskog zanatstva, koju su decenijama unazad ispisivali opančari, sajdžije, abadžije, ćurčije, užari...
A sve je počelo davne šezdesete godine prošlog veka, kada je jednog jutra Đorđu majka rekla da ga otac Brano, poznati bijeljinski ćurčija, očekuje u radnji...
- Nisam voleo školu, radije sam jurcao za loptom, pa je otac, zbog nekoliko kečeva u školskom dnevniku, odlučio da učim zanat kod njega. Tog jutra, u radnji me sačekala radna kecelja, koju nisam skinuo u narednih šezdeset godina - priča Đorđe. Na početku šegrtovanja, moj zadatak je bio, da dođem u radnju pre oca, počistim šta je ostalo od prethodnog dana. Jednog jutra, nešto zvecne ispod metle, pogledam, ono pet dinara. Uzmem i stavim na policu, pa kažem da sam našao petodinarku. Tada si za pet dinara mogao kupiti pet najboljih kolača u poslastičarnici... Nakon nekoliko dana, opet čistim, kad, ono dva dinara. Opet uzmem i stavim na policu. Sutradan me otac pozove, posadi na stolicu prekoputa sebe, i kaže - Ovo sam ti ja ostavio da ih nađeš, da vidim hoćeš li da kradeš, ili ćeš biti pošten. Nemoj nikada da kradeš, jer, ako nas deset radi, a samo jedan potkrada, loše nam se piše.
To je bio prvi test, test poštenja, koji sam položio, i tako je ostalo sve ove godine, do dana današnjeg, priseća se Đorđe.
Tih godina, radni dan je počinjao u pet sati ujutro, a završavao u šest po podne. Zanatska ulica je, posebno pazarnim danima, bila zakrčena konjskim zapregama - ljudi sa sela su prodavali žitarice, povrće, sir, kajmak, mleko, a onda, kupovali užad, šubare, kožuhe, opanke...
- Dosta se radilo, ali se dosta i prodavalo i zarađivalo. Sa ocem sam išao u nabavku materijala u Suboticu, Zagreb, Novi Sad, Split. U Split su nam stizale jagnjeće kože iz Argentine i Urugvaja, od kojih smo pravili izuzetne šubare. Godišnje smo izrađivali preko 600 kožuha i šubara, i sve bismo prodali, ova roba je imala svoju mušteriju. Sedamdesetih godina, od ćurčijskog zanata sam mogao kupiti novi auto, a danas ne uspevam izmiriti ni režijske troškove.
Sve se okrenulo naopačke. Ljudi više ne gledaju kvalitet, možda i zbog siromaštva, pa se u prodavnici polovne robe, za dvadeset maraka (10 evra) obuku od glave do pete.
- Uradio sam hiljade šubara i kožuha koji su stigli do Amerike, Kanade, Australije, i zemalja širom Evrope... Na jedan kožuh sam posebno ponosan, koji sam na poziv beogradske Patrijaršije, svojevremeno uradio za patrijarha Pavla. Patrijarh mi je pojasnio samo neke detalje, i uradio sam isprve, divan kožuh na koji nije imao nijednu zamerku. I Valentin Incko, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, poželeo je da ima kožuh, pa sam i njemu uradio... Nažalost, došao je kraj ćurčijskom zanatu, kao i opančarskom, abadžijskom... Odavno su odbačeni prirodni materijali, koža, vuna, perje, zavukli smo se u sintetiku i veštačke materijale. Za poslednje četiri decenije, niko mi nije ušao u radnju i doveo dete da uči ovaj zanat...
Majstor Đorđe, dok skida tablu sa radnje, kaže, da više nema snage da se bori sa birokratijom, nametima, porezima,zateznim kamatama, i svim i svačim što prati ovo čudno vreme koje danas živimo.
Radnja, u kojoj vreme kao da je stalo, sa mirisom uštavljene kože, koji je ispunjavao i dušu majstor Đorđa prethodnih šezdeset godina, već liči na muzej zanatstva.
Tu je tezga za krojenje, stara preko 120 godina, nabavljena od Johana Rida iz Novog Sela, singerica proizvedena u Beču 1921. godine, kalup "šajtov" za proširenje šubara, majstorska stolica stara 140 godina...
Kod majstora Đorđa svakodnevno navrate viđeniji Bijeljinci, doktori, novinari, advokati... Dođu da popiju kafu, i da se prisete nekih dobrih, starih vremena. Nižu se uspomene, uz miris uštavljene kože, i breze koja je iznikla iz betona pored radnje...
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Komentari (0)