PRAŠINA KOJA ŽIVOT ZNAČI: Otkriće svetskih naučnika, koje predvodi astrofizičar dr Darko Donevski

MEĐUNARODNI tim, koji predvodi dr Darko Donevski, naučnik iz Srbije, razvio je inovativnu metodu za proučavanje velikih, masivnih galaksija ispunjenih prašinom.

Foto privatna arhiva

Taj tim stručnjaka iz više evropskih i američkih institucija nedavno je otkrio dvostruko poreklo kosmičke prašine. Ovo otkriće baca sasvim novo svetlo na fizičke procese koji se odvijaju pri stvaranju prašine u ovim galaksijama.

Studija je objavljena u časopisu Astronomy & Astrophysics i nudi novi pristup istraživanju evolutivnog razvoja ovih masivnih objekata.

- Smatralo se sve do nedavno da prašine nema puno u galaksijama - kaže Donevski za "Novosti".
- Na primer, naš Mlečni put je jedna sasvim tipična galaksija koja nema puno prašine i koja godišnje proizvede svega jednu novu zvezdu. Međutim, u svemiru su nedavno otkrivene džinovske galaksije koje tokom godinu dana proizvedu na hiljade mladih zvezda i u kojima se količina prašine meri u milijardama masa našeg Sunca.

Prašina je poznata kao osnovni gradivni element planeta, a odgovorna je i za poreklo vode na Zemlji. U galaksijama je ključna u procesu nastanka novih zvezda, a služi i kao marker za nalaženje molekula vodonika u svemiru.

- Kako je prašina nevidljiva golim okom, izgrađena od sitnih čestica ugljenika i silikata, jedini način da se uoči je preko infracrvenog zračenja koje emituje - objašnjava Donevski.

- Moj tim i ja smo analizirali to zračenje u nekim od najudaljenijih galaksija u svemiru pomoću teleskopa ALMA i ponudili objašnjenje za njeno poreklo. Naime, obično se smatra da je sva prašina produkt materijala koji se kondenzuje nakon eksplozije zvezda. Međutim, mi smo shvatili da tako puno materije nije moglo biti stvoreno isključivo u zvezdama.

Zaključili smo da čestice prašine mogu da rastu i u prostoru između zvezda, u oblastima poznatim kao molekulski oblaci. Što je temperatura u tim oblacima niža, a gas gušći, to zrnca prašine brže rastu i sve intenzivnije zrače. Otkriće ovog novog mehanizma nastanka prašine može da ima važne konsekvence na uslove i za stvaranje organskih jedinjenja u svemiru, samim tim i na poreklo života.

Istraživanje je trajalo nešto više od godinu dana. U timu su bili naučnici iz više svetskih instituta, najviše iz Evrope, ali i Kanade, SAD i Južne Afrike. Proučavanje egzotičnih objekata omogućeno je zahvaljujući ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) interferometru.

- ALMA je najmoćniji teleskop na Zemlji, nalazi se u pustinji Atakama u Čileu - objašnjava Donevski.

ZNANjE Dr Darko Donevski, Foto privatna arhiva

- Zamislite antenu koja je površine šest kvadratnih kilometara. Naravno, gotovo je nemoguće napraviti jednu antenu tolike veličine, i zato je ALMA poseban instrument jer ga čini 60 velikih radio-antena koje zajedno imaju snagu jedne takve džinovske antene. Ta tehnika se zove interferometrija. ALMA ne detektuje vidljivo zračenje iz galaksija, već infracrveno zračenje koje stvaraju gas i, pogađate, prašina. Neke od tih galaksija su udaljene od nas više od 10 milijardi svetlosnih godina. Drugim rečima, ALMA nam pruža mogućnost da zavirimo u samo srce galaksija, iza gustih oblaka prašine i gasa koji blokiraju vidljivoj svetlosti da dođe do nas. To je i razlog zašto je ALMA neprocenjiv instrument za nauku, pruža nam jedan potpuno nov prozor u svemir.

Ove godine NASA će u orbitu lansirati najveći svemirski teleskop ikada napravljen - "Džejm Veb". Donevski kaže da će s njim moći direktno da provere da li njihovo otkriće o dvostrukom poreklu prašine važi samo kod nekih posebnih galaksija, ili u opštem slučaju za većinu njih.

- Ukoliko se pokaže da je ovo drugo tačno, to bi potpuno promenilo naše razumevanje razvoja svemira i planeta u njemu. Pre svega, planete ispunjene organskim materijalom i vodom možda ne bi bile tolika retkost kao što se smatra.

Donevski je trenutno postdoktorski stipendista na italijanskom institutu SISSA (Scuola Internazionale Superiore di Studi Avanzati). Nedavno je sa svojim međunarodnim timom istraživača pronašao i najdalje mlado protojato galaksija dosad otkriveno.

- Galaksije imaju sličnosti sa živim bićima - kaže Donevski.

- To pokazuje i njihov "socijalni život". One ne vole da žive izolovano, već često prave grupe ili čak jata. Mi smo našli najdalje jato galaksija u svemiru. To otkriće je bilo predvođeno Univerzitetom u Tokiju, a ja sam bio deo tima u teoriji za formiranje takvih sistema potrebno bar nekoliko milijardi godina, a mi smo ih detektovali kada su bili neuporedivo mlađi. To neočekivano otkriće je bila uvertira za ovu našu potragu o poreklu te enormne količine prašine čije smo zračenje uočili.

Preporučujemo

Panorama

3 1

OBUSTAVLjA SE POTRAGA ZA VANZEMALjCIMA: Astronomska zajednica zabrinuta, najmoćniji teleskop teško oštećen

11. 11. 2020. u 21:31

Svet

0 1

STIGLI DO CRVENE PLANETE: Sonda UAE ušla u orbitu Marsa

10. 02. 2021. u 00:27

Svet

2 1

ŠTA ĆE REĆI AMERIKANCI? Rusija razvija sisteme upravljanja za hiljade satelitskih sazvežđa

21. 11. 2020. u 23:59

Svet

2 2

JAVIO SE "VOJADžER 2": Poruka iz svemira putovala 35 minuta (VIDEO)

05. 11. 2020. u 15:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije