UZ NJU PESME PISAO GRČIĆ MILENKO: U Zavičajnom muzeju u Čereviću pronađena verovatno najstarija tambura na nekadašnjem prostoru Panonije

TAMBURA, "kao u žirafe dugačkog vrata", decenijama čuvana u staklenoj vitrini, od pre nekoliko godina zaključanog Zavičajnog muzeja u Čereviću, mogla bi da bude najstarija na prostorima nekadašnje Panonije!

Zoran Bugarski Brica i Zoran Knežev sa tamburom Jovana Grčića Milenka / Foto Privatna arhiva

Na njoj je svirao i uz nju pisao pesme Jovan Grčić Milenko (1846-1875), srpski pesnik i doktor medicine, inače meštanin ovog živopisnog sremskog sela podno Fruške gore.

Dilemu da li je ova s kraja 18. veka, čak mnogo starija od one iz Osijeka od Paje Kolarića iz 1847. godine, trebalo bi da odgonetnu stručnjaci zvaničnih institucija kulture. Do tada, makar i nezvanično, nosiće epitet najstarije na ovim prostorima, a na to ukazuje natpis: "U Futoku 1798" na ćirilici, nalepljen u njenoj unutrašnjosti, što dokazuje da je tambura poreklom, odnosno izrađena u Futogu.

Do vrlo zanimljivog podatka nedavno je došao Zoran Knežev, novosadski hroničar i publicista, zaintrigiran pričom o najstarijoj tamburi na ovim prostorima.

Zaputio se u Srem, i sa prijateljima Ilijom Ikom Bašićem, glumačkom legendom Čerevića, i Mikom Bugarskim, obezbedio je ključeve Zavičajnog muzeja. Kada su prišli staklenoj vitrini, pogled na tamburu ih je ostavio bez daha:

Zapis pronađen u tamburi / Foto Privatna arhiva

- Pogled na instrument, doduše bez žica i jedne čivije, pokazao nam je da je u dobrom stanju, sačuvan i neoštećen. Uveren sam da je to tambura iz vremena kada su jednim delom ličile na damsku gitaru, po uticaju na peštanske. U Muzeju smo našli i pesme koje je Jovan Grčić komponovao uz ovu tamburu, njegovu prepisku sa kolegama, ali i zapise iz starih novina poput bečke "Srbadije".

Novosadski hroničar veli da je Zoran Bugarski Brica, naš iskusni i proslavljeni tamburaš, ali i dugogodišnji član Velikog tamburaškog orkestra RTV i kapelnik ansambla "Zorule", kada je video instrument, kazao je da je od Milorada Lonića, etnomuzikologa i koreografa "Vile", čuo da se možda u Čereviću nalazi veoma stara tambura.

- Naše je da verujemo, što nam niko ne može uskratiti, ali ni zameriti - veli Knežev, dodajući da je na drugima da demantuju ili opovrgnu ovu tvrdnju nekim drugim materijalnim dokazima. - Potrebno je angažovati stručnjake i utvrditi starost tambure Jovana Grčića Milenka.

Dečjom ushićenošću, naš sagovornik, odmah po izlasku iz Zavičajnog muzeja, sa svojim domaćinima sabrao je utiske uz kafu u lokalnoj kafani. Pozvao je Dušanku Marković, kustosa Muzeja grada Novog Sada i saopštio svoje otkriće. Po njenom mišljenju, malo je neobično što na tamburi piše Futok i godina, jer to upućuje na mesto i godinu izrade. I to što, kako je rekla, ćirilicom piše "U Futoku" je samo dokaz verodostojnosti, jer su tek u 20. veku Futog počeli pisati sa "g", a pre toga se pisalo sa "k".

Najstarija tambura ovih prostora / Foto Privatna arhiva

LEGENDA

ČEREVIĆ, kazuje Knežev, i danas pamti priču o ljubavi Milene Stefanović i Jovana Grčića, koji se po njenom imenu u književnosti nazvao Milenko. U trenucima sreće, zaljubljeni poeta je ispisivao stihove o lepoti zavičaja i svirao tamburu.

POTVRDA IZ HRVATSKE

DA se Grčićeva tambura ubraja u najstarije i da jedina ima gitarski oblik, Knežev je potvrdu dobio i od Jadrana Jeića, hroničara muzike u Hrvatskoj, sa kojim je kontaktirao povodom instrumenta iz Čerevića. Od njega je dobio odgovor da oblik gitare ukazuje na uticaj profesionalnih graditelja iz ranog romantičarskog perioda, kao i da je Milenkovu tamburu 1992. spominjao i profesor Uroš Dojčinović, i na nju mu ukazao.

Zoran Bugarski Brica i Zoran Knežev u Zavičajnom muzeju u Čereviću / Foto Privatna arhiva

PRIČE IZ DAVNINA

TAMBURAŠKI život nekada, atmosferu i duh drugačijeg vremena i njegovih tamburaških bandi iz zadimljenih kafanskih sala, Zoran Knežev je pretočio u upravo objavljenu knjigu "Tamburaške priče iz davnina".

- U tim drugačijim i ne tako davnim vremenima, živeli su muzičari za muziku i za gosta - pripoveda u knjizi autor. - Voleli su svoj posao i svirali bi do "sudnjeg" dana. Bilo ih je "crnih" i "belih", a svi su tamburu znali u dušu.

Preporučujemo

Kultura

0 1

ONLAJNA BRIGA O TRADICIJI: Svetska tamburaška asocijacija u Novom Sadu organizovala kongres

28. 12. 2020. u 08:38

Društvo

1 2

OCILO I ŠAHOVNICA UTISNUTI U TRUBI STAROJ 118 GODINA: Dušan kupio instrument sa neobičnom tajnom, hteo da ga pokloni Zaharovoj

01. 11. 2020. u 07:15

Poznati

0 0

PRIZNANjE ČUVARIMA TRADICIJE: Novosadski "Tamburica FEST" na filmskom festivalu u Turskoj

21. 10. 2020. u 12:15

Srbija

0 2

INSTRUMENT ZA SIMFONIJSKI ORKESTAR: Reč je o instrumentu koji košta oko milion dinara

14. 09. 2020. u 17:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije