KAKO SE "SMEDEREVKA" ISELILA IZ SMEDEREVA: Nadaleko čuvena sorta grožđa i vina gaji se na još samo 200 hektara u svom rodnom kraju

NEMA mnogo gradova u svetu čijim je imenima "krštena" vinova loza i vino.

Foto N. Živanović

Smederevo je počastvovano smederevkom, poznatom domaćom autohtonom sortom koja se nekada odavde izvozila po svetu. Danas, malo je smederevske smederevke, i vina i grožđa od kojeg se ono pravi, a Smederevci često nazdravljaju rajskim pićem proizvedenim u Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj.

Kada u rodnom mestu smederevke, u nekoj od kafana, a malo ih je ostalo, poželite bocu starog dobrog vina, kao uvreda i loš vic može da vas pogodi što će vam poslužiti onu iz Kruševca ili Tikveša, ili da vas zaboli ako je - bugarska.

Kako bi se tek uvredio rimski imperator Marko Aurelije Prob, čije su vojničke legije, baš ovde, na obroncima Zlatnog brda, tadašnjeg Mons Aureusa, posadile prve čokote vinove loze.

Zaboravljeno je i da su na svetskoj izložbi u Bordou 1882. godine, smederevska vina ovenčana slavom i priznanjima, i kako su krajem 19. veka trgovci iz evropskih zemalja dolazili i kupovali smederevsko grožđe i vino, a zatim ga prodavali u Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj.

PROMOCIJA Tito u obilasku "Godomina", Foto N. Živanović

Kraljevi, sultani, umetnici - ovde su uživali u ovom belom vinu. Domaća loza čuvala se brižljivo, a vinogradi nicali jedan za drugom. Smederevka se pila na svim stranama sveta.

- PK "Godomin" imao je svojevremeno više od 1.000 hektara pod vinovom lozom, a godišnje se proizvodilo čak 20.000 tona smederevke. Pamtim i rekord u podrumu. Za 24 sata prerađeno je, verovali ili ne, 127 vagona grožđa. Da svi razumeju, to je više od milion i dve stotine kilograma u danu - priseća se danas Dobrica Marković, nekadašnji direktor podruma i vinograda "Godomina".

Foto N. Živanović

Kada je propao "Godomin", manji proizvođači izgubili su jakog partnera sa velikim preradnim kapacitetom. Kupci su sve više tražili vina od uvoznih, skupljih grožđa. Mnogi su iskrčili vinograde i posadili voće koje se bolje plaćalo. Koliko je smederevke preživelo, teško je utvrditi.

- Od 2.500 hektara pod vinogradima, danas imamo jedva 800 hektara. Smederevka se gaji na skromnih 200 hektara. Dominantne su konzumne sorte, one koje idu u upotrebu u svežem stanju - kaže inženjer voćarstva i vinogradarstva Boban Marković iz Poljoprivredne stručne službe u Kolarima.

Foto N. Živanović

Do pre desetak godina, ovdašnju smederevku mogli ste naći jedino kao muzejski primerak - na policama Zavoda za poljoprivredu, gde i danas čuvaju boce iz prošlog milenijuma.
Bilo je godina kada su lokalni vinari, umesto u rodnom gradu, smederevku nabavljali u drugim gradovima kako bi napravili vino.

Foto N. Živanović

U poslednjoj deceniji, stidljivo ali istrajno, ova sorta vraća se u rodni kraj. Među prvima to je učinio Dragan Vasić iz vinarije "Janko", i to je jedno vreme bila jedina ovdašnja smederevka koja se pravi i prodaje pod tim imenom.

Danas smederevku prave i u vinariji "Plavinac" - fabrici ukusa, mirisa i boja. Ima je u nekoliko manjih podruma, kao što su "Ilić" i "Gitarić". Neki je samo za svoju dušu i prijatelje prave po tradicionalnoj recepturi.

Vina od smederevke su prijatnog i osvežavajućeg ukusa, a dobra su i kada se kupažiraju sa kvalitetnim vinima, kao što čine u vinariji Jeremić.

- Iz želje da jedinstvenu sortu po mestu rođenja, smederevku, podignemo na viši nivo, spojili smo je sa plemenitom sortom sovinjon blank, i tako dobili jedan vinski "duet" - kažu u vinariji Saše Jeremića.

Za bekrije, melem za dušu je 'ladan špricer, a pričaju da je najbolji upravo sa čuvenom smederevkom. Zahvaljujući zaljubljenicima u vino koji su rešili da Smederevu vrate ono što je izrodilo, melema ima i ovih, posebno prazničnih dana. Za dušu i za lek. Nazdravlje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije