EVROPA TRAŽI ZAŠTITU VISOKIH DEČANA: Kurtiju i Vljosi smeta srpska kulturna baština

Д. З.

09. 04. 2021. u 18:19

REAKCIJA Aljbina Kurtija i Vjose Osmani na činjenicu da je organizacija „Evropa nostra“ uvrstila manastir Visoki Dečani na listu najugroženijih kulturnih spomenika Evrope upravo je još jedna potvrda ugroženosti srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohiji.

ЕВРОПА ТРАЖИ ЗАШТИТУ ВИСОКИХ ДЕЧАНА: Куртију и Вљоси смета српска културна баштина

Foto: Printskrin

Pokušaj Kurtija i Osmani da samoproglašeno Kosovo predstave kao oazu multikulturalnosti i multikonfesionalnosti je gotovo svakodnevno demantovan skrnavljenjima objekata Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih grobalja širom Kosova i Metohije, i svi ti slučajevi su brižljivo dokumentovani i svedoče upravo da je antisrpski i antihrišćanski ekstremizam veoma živ među Albancima u našoj južnoj pokrajini. -

Ovo se između ostalog navodi u saopštenju za javnost Kancelarije za Kosovo i Metohiju povodom reakcija čelnika prištinskih Privremenih institucija na činjenicu da su Visoki Dečani na listi najugroženijih kulturnih spomenika Evrope.

Visoki Dečani / Foto Tanjug

-Zatvaranje očiju pred stvarnošću i politički motivisano negiranje situacije na terenu, jeste poruka ohrabrenja ekstremistima da nastave praksu napada na srpska sveta mesta, čime se njihova ugroženost ne umanjuje, već naprotiv povećava.-dodaje se dalje u saopštenju Kancelarije za KiM i ističe da Kancelarija za Kosovo i Metohiju ne želi da politizuje pitanje ugroženosti srpske baštine u našoj južnoj pokrajini kao i da ohrabruje to što je dokazima potkrepljene utiske i procene potvrdila i nezavisna komisija organizacije „Evropa nostra“.

Foto: D.Z.

-Kada je reč o Manastiru Visoki Dečani, podsećamo još jednom da je Manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Kao prvi spomenik na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine na KiM, još od 2005. godine, Visoki Dečani su pod konstantnim terorom lokalnih Albanaca- podsećaju iz Kancelarije za KiM i navode da je manastir oružano napadan čak četiri puta.Dva minobacačka napada izvršena su 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004 na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (5)

NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU: Sabalenka progovorila o dopingu