PRUŽIĆEMO POMOĆ POLICIJI I TUŽIOCU: Željko Radovanović, v. d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca o “slučaju Mauricijus”

В. Н.

18. 03. 2021. u 12:00

ČINjENICA da je Dragan Đilas nedvosmisleno negirao postojanje bilo kakvog računa na Mauricijusu, a ispostavilo se da ga ima, jeste u ovom trenutku najveći osnov za sumnju. Znači da je nešto želeo da prikrije, a zašto, to je već drugo pitanje. Možda samo ne želi da se zna da je vlasnik neke firme ili je bilo neko delo, pa zato ne želi da se zna.

ПРУЖИЋЕМО ПОМОЋ ПОЛИЦИЈИ И ТУЖИОЦУ: Жељко Радовановић, в. д. директора Управе за спречавање прања новца о “случају Маурицијус”

Arhiva

Ovo Željko Radovanović, v. d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca kaže, za "Novosti", a povodom dokumentacije koju je naš list objavio i koja jasno ukazuje da postoji poslovna veza lidera SSP sa Mauricijusom.

- Motivacija može da bude različita, ali ako neko nema šta da krije, nema razloga da ne kaže da ima firmu i račun u inostranstvu. Mešaju ljudi kategorije. Samo skrivanje vlasništva ne znači svuda krivično delo. Neko se skriva, jer želi da zaštiti sebe i porodicu, ali su takvi slučajevi retki. Kod nas je skrivanje pravog vlasništva krivično delo. Po Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, prikrivanjem se krši Član 13, a za to preti kazna i do pet godina zatvora. Ali to nije svuda u svetu kažnjivo delo. Mada danas i ofšor jurisdikcije, naročito one u Evropi ili blizu nje, počinju da forsiraju stvarno vlasništvo i uvode polako te odredbe.

* Da li iznos koji je bio na tom računu na Mauricijusu, a reč je o 5,7 miliona evra, na bilo koji način pali alarm?

- Kako da ne. Pogledajte ekonomsku saradnju Srbije i Mauricijusa. Spoljnotrgovinska razmena je na nivou od oko 1,2 miliona evra godišnje. To izaziva sumnju. Imate tu 5,7 miliona evra, skoro pet puta više od ekonomske razmene dve zemlje. To nema ekonomskog utemeljenja i poslovne logike.

* Ima li Uprava na čijem ste čelu nadležnost u ovom slučaju?

- Osnovna nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca, u skladu sa zakonom, jeste prikupljanje, obrada i analiza finansijsko-obaveštajnih podataka. Naročito u slučajevima gde imamo bilo koji stepen sumnje u pranje novca ili bilo koje drugo prethodno krivično delo. Može da bude neka koruptivna radnja, primanje mita, utaja poreza... U slučaju svih tih dela mi imamo pravo da postupamo. Kada stvar dođe do tužioca, a posle prezentacije novinara tužilac već treba da reaguje, on može da se obrati Upravi. Mi bismo mogli da prikupimo neka dodatna saznanja, uključujući i ona iz inostranstva. Naše prikupljanje obaveštajnih podataka iz inostranstva je najbrži mehanizam dolaženja do tih podataka. Tužilac bi preko suda mogao da pokrene mehanizam međunarodne pravne pomoći, a to traje po nekoliko godina. Ovako Uprava prikupi podatak. Mislimo da bi naša težišna uloga bila usmerena u tom pravcu.

ZLOUPOTREBA PORESKIH RAJEVA

* POSLOVANjE u ofšor zonama samo po sebi nije nezakonito...

- Upravo zbog često prisutne liberalne politike tih zemalja, odnosno jurisdikcije, često ih koriste i oni koji peru novac i finansiraju terorizam i bave se drugim krivičnim delima. Imate situaciju da u zemlji od nekoliko stotina ili hiljada stanovnika, posluje nekoliko stotina hiljada privrednih društava. Da ih proveravaju svi ti stanovnici, ne bi mogli to da postignu. Kod nas poslovanje sa firmama iz ofšor jurisdikcija predstavlja rizik. Ne znači da krše zakon, ali ih smatramo rizičnijim.

* Koje bi institucije sada trebalo da reaguju?

- Tužilaštvo i nadležne jedinice policije. Uprava je deo preventivnog sistema, ali može da pruži pomoć u svemu tome. Suština je brzina dolaska do informacije u inostranstvu. Sarađujemo sa svim finansijsko-obaveštajnim službama sveta.

* Treba li tužilac da se obrati Upravi?

- Slučajeve otvaramo najpre na osnovu prijave koju nam proslede obveznici. To su finansijske i nefinansijske institucije - banke, platne institucije, investicioni fondovi, advokati, posrednici u prometu nekretnina, revizori. Tada otvaramo slučaj i radimo. Drugi okidač su drugi državni organi, pa i tužilaštvo, policija, carina, Agencija za privredne registre. Treći osnov je informacija od partnera iz inostranstva, a to su druge finansijsko-obaveštajne službe. Među drugim načinima su i prijave građana, ali one čine jedan odsto slučajeva.

* Kakav redosled poteza predviđaju važeći propisi?

- Posao naše Uprave je da sprečimo sumnjivu aktivnost. Ukoliko je krivično delo izvršeno, imamo Zakon o organizaciji državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Postoje posebne jedinice MUP, javni tužilac ima službu finansijske forenzike i uloga im je da pomognu u analizi tih transakcija. I mi to radimo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ŠOK IZJAVA ŠIPTARSKOG PROVOKATORA: Zabraniti mečeve Srbije i Albanije