PLAN BAJDENA I MERKELOVE U ČETIRI TAČKE: Šta možemo da očekujemo od zajedničke politike Vašingtona i Berlina

D. MILINKOVIĆ

29. 01. 2021. u 09:00

JAČANjE pritisaka na Beograd da sa Prištinom parafira sporazum o međusobnom priznavanju, demontira Republiku Srpsku, oslabi veze sa Rusijom i Kinom i priključi se NATO - biće ključne tačke udruženog nastupa Vašingtona i Berlina prema Srbiji, čije obnavljanje su u telefonskom razgovoru najavili novi američki predsednik Džozef Bajden i nemačka kancelarka Angela Merkel.

ПЛАН БАЈДЕНА  И МЕРКЕЛОВЕ У ЧЕТИРИ ТАЧКЕ: Шта можемо да очекујемо од заједничке политике Вашингтона и Берлина

Foto AP

Ovako sagovornici "Novosti" tumače najvažnije zaključke koji je kabinet šefa nemačke vlade objavio posle razgovora Merkelove sa šefom Bele kuće, a u kojem se Zapadni Balkan, osim Rusije, Ukrajine, Kine, Irana i Avganistana pominje kao jedan od šest zajedničkih prioriteta u spoljnoj politici. Poseban akcenat stavljen je na revitalizaciju transatlantskog savezništva, uključujući NATO i EU, kao kamen temeljac kolektivne sigurnosti i zajedničkih demokratskih vrednosti.

Diplomata Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da je više nego jasno da će Bajdenova administracija redefinisati odnose sa EU, pre svega sa Berlinom, i vratiti ih na pozicije iz vremena Baraka Obame:

- Očigledno je da će Nemačka dobiti zeleno svetlo od SAD da u ime EU vodi glavnu reč kada je reč o ključnim temama u regionu. Pritisci na Srbiju će se nastaviti u dva pravca. Jedan je da se kosovsko pitanje reši na način za koji se zalažu zapadni centri moći, a to je priznavanje. Drugo je da se reši BiH, takođe na liniji zapadnih interesa, a to je federalizacija.

Si i Putin, Foto Tanjug / AP

Milivojević ukazuje i da su se neke okolnosti, ipak, promenile i da Srbija nije ono što je bila 1999. ni 2008.

- Naša pozicija je sada jača i naši argumenti oko KiM su dobili na težini, što pokazuje i to što je 18 država odustalo od priznavanja nezavisnosti Kosova. Državnost Kosova se nije potvrdila ni posle 12 godina i očigledno je da je to projekat koji ne može da zaživi. I globalni odnosi su se promenili, imamo multipolarni svet i problem KiM ne može da se reši bez Saveta bezbednosti UN i velikih sila. Srbija je stožerna država od koje zavise bezbednost i stabilnost na ovim prostorima i pritiscima i ucenama ništa se ne može rešiti. To je jasno i Vašingtonu i Briselu.

Sudbina vašingtonskog sporazuma

PRVE naznake kakva će biti sudbina Vašingtonskog sporazuma posle promena u Beloj kući već je dao novi državni sekretar SAD Entoni Blinken, koji je u svedočenju pred Senatom poručio da Americi taj sporazum ne smeta.

- SAD sigurno neće odustati od ekonomske dimenzije sporazuma, jer tako jačaju svoj uticaj na ovim prostorima.

Neće menjati ni deo koji se tiče bilateralne saradnje SAD i Srbije. Ono gde očekujem neku vrstu revizije i pojašnjenje, to je zbog toga što se u sporazumu nigde ne tretira statusno pitanje Kosova. Očekujem jasniji stav Vašingtona i njegovo insistiranje na međusobnom priznavanju Beograda i Prištine - kaže Milivojević.

I Nemanja Starović, iz Centra za društvenu stabilnost, ne isključuje mogućnost da SAD, kada je reč o regionu, vodeću ulogu prepusti Berlinu:

Foto AP

- Imajući u vidu krute stavove nemačke diplomatije, koji ne ostavljaju kompromis oko ključnog političkog pitanja statusa KiM, perspektive za suštinski napredak u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine bi time bile sužene. Zvanični Beograd ne bi trebalo da menja postojeći pristup, u kojem nastupa kao pouzdani partner i kredibilna pregovaračka strana, spremna na dijalog u svakom formatu i bolne kompromise na putu ka konačnom rešenju, ali ne i na ishod u kojem jedna strana mora da izgubi sve, da bi druga strana to isto dobila.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (7)

TOTALNO NEVEROVATNO: Otkrivena evidencija! Evo kako je Nikola Jokić trenirao kao klinac