PROTERALI SRBE, SAD SE "PLAŠE" NJIHOVE NAJEZDE: Rasprava u parlamentu o navodnoj ugroženosti Albanaca na severu KiM

D. ZEČEVIĆ

04. 11. 2020. u 08:00

VIŠE je razloga zbog kojih su poslanici prištinskog parlamenta u ponedeljak otvorili raspravu o navodno ugroženim pravima Albanaca na severu Kosmeta.

ПРОТЕРАЛИ СРБЕ, САД СЕ ПЛАШЕ ЊИХОВЕ НАЈЕЗДЕ: Расправа у парламенту о наводној угрожености Албанаца на северу КиМ

Foto I. Marinković

Nije im jedini cilj infiltriranje u taj deo Kosmeta gde su oduvek bili neznatna manjina i gde ih gotovo nije ni bilo. Iza svega se krije i plan da anuliraju navode o etničkom čišćenju Srba sa njihovog vekovnog područja, a sve uoči podizanja optužnica protiv lidera tzv. OVK.

Tako politički predstavnici Srba objašnjavaju zašto su baš u ovom trenutku albanski poslanici otvorili raspravu o "proterivanju i diskriminaciji" na severu Kosmeta. Pre dva dana u prištinskom parlamentu mogli su se čuti i navodi da na severu "postoji oko 500 imanja Albanaca koja su zauzeli Srbi", da "Srbija nastavlja kolonizaciju izgradnjom 300 kuća u Sunčanoj dolini u kojoj će živeti 1.500 Srba iz Srbije", da Beograd ima "nacrt planova za dovođenje još Srba"...

Igor Simić, potpredsednik Srpske liste i šef poslaničkog kluba ove partije u Skupštini Kosova, kaže, za "Novosti", da je ta tema otvorena s jasnim političkim ciljem i netačnim podacima.

- Nije retkost da se u kosovskoj skupštini sever i severne opštine nađu na meti raznih neosnovanih optužbi. Time se napadaju svi Srbi, što je tužno jer je cilj ovakvih navoda da se skrene pažnja javnosti s realnih problema građana.

Simić je zato odlučio da se sa skupštinske govornice direktno obrati građanima koji ne žive na severu KiM i koji bi zbog netačnih podataka mogli da dođu u zabludu:

- Spremajući se za ovu raspravu pomislio sam da li bi u ovoj skupštini ikada bilo moguće da se raspravlja o obespravljenosti Srba u Gnjilanu, Peći, Đakovici, Prizrenu, Prištini, Južnoj Mitrovici, i shvatam da je to nemoguće. Jer, tamo ili nema ili skoro da nema Srba, posebno kada govorimo o urbanim delovima ovih opština.

MAKEDONCI ČUVAJU DEČANE

MISIJI Kfora na Kosovu koju predvodi NATO priključio se i kontingent sa 44 vojnika iz kasarne "Kuzman Josifovski-Pitu" iz Tetova, iz Severne Makedonije. Njihovi zadaci, kako se navodi u saopštenju komande Kfora iz Prištine, biće patroliranje i obezbeđivanje manastira Visoki Dečani, kao i kampa "Vilađo Italija" koji je sedište Regionalne komande Zapad u Peći.

Foto Tanjug

- Ostali deo kontingenta radiće kao štabni oficiri u Glavnom štabu Kfora u Prištini - saopšteno je iz te vojne misije nakon ceremonije podizanja zastave Severne Makedonije u štabu Regionalne komande Zapad. D. Z.

On je naveo da je neverovatno da je grupa poslanika krenula iz Prištine da stekne uvid u položaj Albanaca na severu KiM, a da na tom putu nisu sebi postavili pitanje gde su Srbi iz Prištine, Obilića, Vučitrna i Južne Mitrovice, i zašto ih 21 godinu nakon sukoba tamo nema:

- Ne znam šta je veća sramota - što se o obespravljenosti govori u Prištini, kojoj danas nedostaje 40.000 Srba, ili to što su raspravu pokrenule koleginice i kolege iz Južne Mitrovice u kojoj od nekadašnjih 7.000 Srba, danas živi samo sveštenik, a i on pod 24-časovnim policijskim nadzorom i ogradom.

Foto P. Milošević

Prema njegovim rečima, Severna Mitrovica je jedina istinska multietnička urbana sredina na Kosovu, na šta je kao poslanik te opštine posebno ponosan. S druge strane, zvanični podaci međunarodnih institucija ukazuju da je manje od dva odsto Srba vraćeno na Kosovo, i da je po tome to jedinstven slučaj u svetu.

Simić je ukazao i da je u Severnoj Mitrovici lokalna samouprava u periodu od 2014. do 2020. godine renovirala 85 kuća, od toga 43 kuće Albancima, kao i 70 stanova, od kojih 40 albanskim povratničkim porodicama.

KROV ZA PROGNANE PORODICE

NASELjE Sunčana dolina u Zvečanu, namenjeno raseljenim Srbima sa Kosmeta, a koje je inicirala Vlada Srbije, počelo je da se gradi 2016. godine. Odmah je naišlo na neodobravanje Albanaca sa KiM koji su već tada ovaj projekat nazvali "kolonizacijom".

Na takve zlonamerne opaske koje se ponavljaju četiri godine, iz Beograda se odgovara da ne može da se govori o navodnoj kolonizaciji ljudi koji su tu oduvek živeli, i koji imaju sva dokumenta, kao i da se porukama o "kolonizaciji" zapravo šalje signal da povratak Srba nije poželjan. Inače, naselje se prostire na 14,7 hektara i namenjeno je za 300 porodica.

D. R. Đ.

U sklopu renoviranja stanova svaka albanska povratnička porodica je dobila kompletan nameštaj i belu tehniku, novčanu pomoć za četiri meseca i grant za stvaranje prihoda do 2.000 evra za sve koji su bili zainteresovani. Slični su podaci i za opštine Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.

- A šta je Opština Južna Mitrovica uradila za raseljene Srbe? - zapitao je Simić u prištinskom parlamentu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

OPET BEZ GREŠKE - Meridianbet pogodio sve rezultate američkih izbora