UCENA SASTAVLJENA 6 MESECI PRE BOMBI: Kako je uoči početka bombardovanja Vašington pripremao ultimatum predsedniku SRJ

TAČNO šest meseci pred početak bombardovanja Srbije, 24. septembra 1998. godine, Samjuel Berger, tadašnji američki savetnik za nacionalnu bezbednost, obavestio je predsednika SAD Bila Klintona o pripremama za ultimatum Srbiji.

Klinton sa saradnicima / Arhiva

Kako pokazuju dokumenti predsedničke biblioteke Bila Klintona sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti, za "zaustavljanje humanitarne katastrofe na Kosovu i pripremu političkog rešenja", predlagao je "kredibilnu pretnju vojnom akcijom NATO".

- To podrazumeva pritisak na NATO da izda ultimatum sa zahtevom Miloševiću da preduzme konkretne korake za rešavanje humanitarne i političke krize, ili će se suočiti sa vojnim odgovorom. Kako bi ultimatum bio kredibilan, mi i naši saveznici treba da budemo spremni da izvedemo ograničene raketne napade, ako Milošević ne pristane da se povinuje. Ukoliko istraje, treba da budemo spremni da izvedemo šire vazdušne napade kako bismo sprečili njegovu sposobnost da izvodi vojne i bezbednosne operacije na Kosovu - preporučuje Berger.

Američki spoljnopolitičkim tim, kaže Berger, saglasan je da oslanjanje samo na humanitarne akcije i diplomatske pregovore nema perspektivu za uspeh. Tvrdi da proces pregovora ambasadora Hila sa Miloševićem i kosovskim Albancima neće dati prihvatljiv sporazum sve dok se nasilje nastavlja, "brutalnim akcijama srpskih bezbednosnih snaga u kombinaciji sa povremenim napadima OVK".

- Rezolucija Saveta bezbednosti UN, usvojena sa 14 prema nula, uz uzdžanost Kine, i NATO odluka da počne sakupljanje snaga značajni su koraci u našim političkim i vojnim pripremama za izdavanje ultimatuma, dok istovremeno šalju snažne signale Miloševiću. Rezolucija UN pomaže u stvaranju političke baze za upotrebu sile za mnoge naše saveznike, ali ona eksplicitno ne dozvoljava upotrebu sile - priznaje on.

Stoga Berger upozorava Klintona da ovaj pristup ima svoju cenu i rizike, kako političke, tako i vojne. Dokument pokazuje da je vrh SAD bio svestan brojnih prepreka u Americi, među saveznicima, kao i svetu, za izvođenje ovog plana.

- Ovajanje podrške saveznika zahtevaće veliki napor, posebno sa Rusijom koja se snažno suprotstavlja upotrebi sile. Mnogi saveznici će želeti da pokušaju sa drugom rezolucijom UN koja autorizuje upotrebu sile pre nego što NATO izda ultimatum - bio je svestan Berger.

Ipak, dodaje da je nova rezolucija manji problem od odluke nekih saveznika da odustanu od učešća u operaciji. Svestan je, kaže, i da je problematično održavanje konsenzusa, posebno ako se Milošević delimično složi sa uslovima ultimatuma.

- Moraćemo da se detaljno konsultujemo sa Rusijom bilateralno, kao i kroz NATO, kako bismo ograničili štetu po naše odnose - ističe Berger.

On upozorava predsednika i na poteškoće za ultimatum u samoj Americi:

- Većina članova Kongresa, kao i šira javnost, ima ograničeno interesovanje za Kosovo, a već imamo poteškoće sa učešćem u SFOR. Kongres će se brinuti zbog vojne akcije koja dovodi američke snage u opasnost, ili vodi dugotrajnom angažovanju u podršci "kosovskoj autonomiji". Kongres će se posebno zabrinuti ako se ispostavi da su SAD privrženije vojnoj akciji od evropskih saveznika - upozoravao je.

Slobodan Milošević

Berger uviđa i da upotreba sile vodi daljim komplikacijama:

- Upotreba vojne sile nas obavezuje da kasnije igramo ulogu u primeni sporazuma, što je takođe pitanje na koje će se Kongres verovatno fokusirati. NATO nije uradio ni detaljno planiranje snaga za ovu opciju, a pitanje je da li će saveznici biti spremni da daju potrebni doprinos. Sad ispitujemo druge opcije za primenu sporazuma sa većim naglaskom na lokalnu policiju i druge institucije, a manje na veliko međunarodno, i posebno američko, vojno prisustvo - navodi Berger.

On zaključuje da "pretnja silom ima mnogo veću perspektivu za uspeh u poređenju sa humanitarnim i diplomatskim pristupom.

- Možda samo priprema za upotrebu sile može biti dovoljna da nagna Miloševića da popusti i ozbiljno pregovara - nadao se Berger.

TAČI SE OBAVEZAO KLINTONU

KLINTON je 20. juna 1999. godine iz hotela "Hajat" u nemačkom gradu Kelnu čestitao tadašnjem kosovskom lideru Hašimu Tačiju na sporazumu o demilitarizaciji i transformaciji OVK, izrazivši zadovoljstvo što se "to dogodilo istog dana kada su srpske snage završile povlačenje s Kosova".

Tači Klintonu odgovara da je to "i njegov uspeh", da je to bio kompromis za postizanje mira i stabilnosti na Kosovu.

- Možemo da garantujemo da ćemo poštovati ljudska prava i prava manjina na Kosovu. Posvećeni smo postizanju slobode, mira i demokratije za sve etničke grupe na Kosovu - obećao je Tači.

Preporučujemo

Politika

24 10

KREATOR "SLUČAJA RAČAK": Vokera "iritira" to što ga Vučić i dalje pominje

10. 10. 2020. u 11:20

Društvo

8 19

"NOVOSTI" SAZNAJU - SRBI POKREĆU PROCES: Prve tužbe protiv NATO zbog karcinoma od bombi s uranijumom!

10. 10. 2020. u 09:00

Svet

6 9

I DALjE UMIRU ITALIJANSKI VOJNICI IZ MISIJE SA KOSOVA: Odlazak Marka Dijana, borca za istinu

09. 10. 2020. u 08:18

Politika

17 12

BOMBARDOVAO SRBIJU, ZAVAĐA NAS SA PRIJATELjIMA: General Klark tvrdi da je Vašingtonski sporazum koristan ako smanji uticaj Rusije i Kine

03. 10. 2020. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije