ZAJEDNO DAJU NAPON "VELIKOJ ALBANIJI": Priština i Tirana spremaju nove sporazume kojima se sve bliže povezuju naočigled EU
PET meseci pošto je kosovski energetski operater primljen u Evropsku mrežu prenosnog sistema, čime je ujedno napustio i regulatornu mrežu Srbije, iz Prištine se najavljuje da će sredinom septembra sa Tiranom biti potpisan sporazum o izgradnji hidroelektrane koja će se graditi u Albaniji, a za potrebe "Kosova".
Učestvujući u dijalogu sa Beogradom o normalizaciji odnosa, u kome se nije daleko doguralo, kosovska strana je sve vreme paralelno i ni najmanje potajno, jačala veze sa Tiranom, u čemu se poprilično odmaklo. Spajanje elektroenergetskog tržišta "Kosova" sa Albanijom u perspektivi biće samo jedan u nizu koraka koji se preduzimaju i iz kojih je proisteklo oko 80 sporazuma. Njima će se, kako se najavljuje, sredinom septembra na sastanku dveju vlada u Skadru pridodati dogovori o železnici, kao i objedinjavanju carinskog dogovora vezanog za luku Drač i priznavanju zajedničke dokumentacije za izvoz i uvoz. Osim toga, u planu je i održavanje prvog kongresa gradonačelnika Albanije i gradova sa Kosmeta, tokom novembra u Tirani.
PARAF U PRIZRENU
DEKLARACIJU o strateškom partnerstvu između "Kosova" i Albanije još pre šest godina potpisali su tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Hašim Tači i albanski Edi Rama, na prvoj zajedničkoj sednici dveju vlada. Oni su parafe na dokument stavili u kompleksu Prizrenske lige i tada su sklopljeni i sporazumi iz oblasti saobraćaja, infrastrukture i trgovine, a dogovoreno je i osnivanje zajedničkog fonda za Preševsku dolinu.
Prema oceni istoričara Nemanje Starovića, sve inicijative kojima svedočimo poslednjih godina, od infrastrukturnog umrežavanja, preko povezivanja elektroenergetskih mreža, izgradnje integrisanih graničnih prelaza, pa do uspostavljanja zajedničkih diplomatskih predstavništava Tirane i Prištine, dokaz su za to da se paralelno sa konsolidacijom zamišljene državnosti Kosova živo radi na stvaranju "velike Albanije".
- Iako nemamo praktične mehanizme kojima bismo mogli da zaustavimo funkcionalnu integraciju Prištine i Tirane, moramo pred svim međunarodnim instancama govoriti o pravoj prirodi tih procesa, uporno insistirajući na tome da nije moguće uspostaviti iole stabilan poredak na Balkanu zasnovan na rešavanju nacionalnog pitanja Albanaca, a bez istovremenog rešavanja srpskog nacionalnog pitanja - napominje Starović.
On kaže i da se projekat stvaranja tzv. velike Albanije nalazi u srži albanskog nacionalizma još od druge polovine 19. veka, kada je ta ideologija uobličena. Na prostoru KiM, težnja Albanaca za priključenjem Albaniji se oblikovala u pokrajinskom rukovodstvu za vreme SFRJ, a dominantna je i danas, ma koliko se mnogi u međunarodnoj zajednici pretvarali da to ne vide:
- Da nije u pitanju ideja koja dolazi sa neke margine, već opšteprisutna težnja Albanaca sa KiM svedoči i nesrazmera u zastupljenosti simbola tzv. Kosova i državnih simbola Albanije koji se mogu videti na ulicama kosmetskih gradova. Sve to skupa navodi na zaključak da albansko društvo u svom poprečnom preseku nema izgrađen odnos pripadnosti prema tzv. Republici Kosovo, koju smatraju tek prelaznom etapom ka ostvarenju dugoročnog cilja u vidu formiranja "velike Albanije".
ALBANSKI ISTORIČAR: DEČANI SU NASLEĐE KOSOVA?!
NA Kosovu i Metohiji, Unesko prepoznaje srpsko i otomansko nasleđe, a Šiptari nisu uspeli da podignu ništa starije i vrednije od spomenika Bilu Klintonu. Ko nema svoju kulturu, mora da otima tuđu.
Ovako je juče ministar odbrane Aleksandar Vulin reagovao na izjavu albanskog istoričara Muhameta Malje, da manastir Visoki Dečani "predstavlja nasleđe Kosova, a ne Srbije".
Vulin je dodao i da se zato "Šiptari trude da uđu u Unesko kako bi baština Srbije, Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda postala nasleđe Kosova i Kosovara", a da će Beograd nastaviti da se bori "za čuvanje svedočanstava našeg trajanja".
Radovi na izgradnji puta Dečane-Plav u blizini zaštićene zone manastira Visoki Dečani, inače, nastavljeni su i pored zahteva premijera privremenih institucija u Prištini Avdulaha Hotija da se obustave. Gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj rekao je da su radovi nastavljeni jer "ne utiču na manastir". Iz Hotijevog kabineta naveli su da nemaju saznanja da su radovi nastavljeni. Inače, svetinju od juče čuvaju ponovo italijanski vojnici, koji su punktove preuzeli od moldavskih kolega iz Kfora.
D. Z.
STIGAO ŽESTOK ODGOVOR TRAMPU OD PREDSEDNIKA: To je naše i tako će ostati!
PREDSEDNIK Paname Hose Mulino poručio je da Panamski kanal pripada njegovoj državi i da oko toga neće biti pregovora.
23. 12. 2024. u 08:54
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
"SRCE MOJE, DUŠO MOJA" Dajana grca u suzama zbog Žike, a on je grli: "Setila sam se naše svadbe" (VIDEO)
"ZASLUŽIO si da te zagrlim i poljubim..."
23. 12. 2024. u 10:06
Komentari (3)