AMERIČKI PELCER ZA ISKORENJIVANJE RUŠITELJA DRŽAVE "Novosti" istražuju: Da li se i kako može uvesti red u nevladin sektor u našoj zemlji

VOĐENI sve češćim pokušajima mešanja u unutrašnje stvari države, preko nevladinog sektora, i to pod plaštom borbe za demokratiju, sve više zemalja primenilo je mere koje podrazumevaju da NVO koje dobijaju novac iz inostranstva, budu proglašeni za strane agente, prolaze jake finansijske provere ili da budu zabranjene!

Foto AP

U Srbiji, uprkos tome što je jasno da se strani centri preko dela civilnog sektora direktno mešaju u unutrašnja pitanja, pa i u pokušaje smene vlasti, situacija oko NVO sektora prilično je liberalna. Naše zakonodavstvo je u većoj meri, pa i u ovoj oblasti, usklađeno sa briselskim, s obzirom na to da je strateški cilj Srbije ulazak u EU, a preduslov je da se propisi "poklapaju".

S druge strane, u Sjedinjenim Američkim Državama koje imaju produženu ruku u mnogim delovima sveta putem NVO, decenijama se primenjuje decenijama Zakon o registraciji stranih agenata Sjedinjenih Država (FARA), koji "unosi transparentnost u rad lobista - pojedinaca ili organizacija koje rade u ime stranog principala kako bi uticale na donošenje odluka u vladi". Od takvih pojedinaca i organizacija zahteva se da se registruju kod Ministarstva pravde i prijave svoj odnos, aktivnosti i finansijsku kompenzaciju. Taj njihov propis se ne preispituje, dok su druge zemlje koje su prepisale pravila, uglavnom, svrstane u - nedemokratske.

Predsednik Rusije Vladimir Putin najpre je 2012. godine potpisao zakon prema kojem nevladine organizacije koje dobijaju finansijsku pomoć iz inostranstva imaju status stranih agenata i podvrgnute su strožoj kontroli. Predviđa se posebno registrovanje nevladinih organizacija koje dobijaju finansijsku pomoć iz inostranstva, a koje su politički angažovane. U slučaju kršenja zakona, za odgovorno lice propisana je zatvorska kazna do dve godine i novčana do 300.000 rubalja (7.500 evra)

Direktorka Moskovskog helsinškog odbora Ljudmila Aleksejeva odlučila je da odustane od finansijske pomoći iz inostranstva kako ne bi bila primorana da svoju organizaciju registruje kao stranu instituciju. Putin je tri godine kasnije aminovao još jedan zakon kojim se predviđa zabrana rada svim stranim nevladinim organizacijama čije aktivnosti predstavljaju pretnju za ustavni poredak, odbranu ili nacionalnu bezbednost Rusije. Dokument predviđa i sudsko gonjenje predstavnika nevladinih organizacija, kojima može da preti kazna do šest godina zatvora ili proterivanje iz zemlje.

Držeći se ove regulative, Rusija je optužila "Altaj - dobrotvornu organizaciju sa sedištem u SAD", da sabotira izgradnju ogromnog gasovoda do Kine i zabranila je kao - nepoželjnu. Rusko državno tužilaštvo je saopštilo da se projekat Altaj mešao u unutrašnje stvari Rusije, kao i da bi mogao da nanese štetu njenoj ekonomskoj bezbednosti.

- Mi jednostavno pružamo podršku zajednicama da vode sopstveni ekološki aktivizam i zaštite sopstvenu kulturu - branili su se iz ovog udruženja.

Evropska unija je pokrenula pravne mere protiv Mađarske zbog njenog zakona o nevladinim organizacijama finansiranim iz inostranstva. Prema tom dokumentu udruženja građana koja iz inostranstva dobijaju više od 26.700 dolara moraju da se registruju pred sudom, da pruže detaljne podatke o donatorima koji daju više od 1.850 dolara i da na svojim sajtovima i publikacijama navedu da se finansiraju iz inostranstva. Posle ovih poteza nevladina organizacija američkog milijardera mađarskog porekla Džordža Soroša odlučila je da se premesti iz Budimpešte u Berlin. U Kini, takođe, postoji zakon koji predviđa oštru kontrolu delovanja stranih nevladinih organizacija, kao i u Gruziji.

Diplomata Zoran Milivojević, kaže, za "Novosti", da su sve države koje su donosile regulativu oko NVO zapravo prepisivali američki model zakona.

- Bez obzira na to što smo mi na evropskom putu, najvažnije je da štitimo naše interese. Tu nema odstupanja. Ako neka organizacija zadire u naše interese, moramo da vodimo računa o nacionalnoj bezbednosti i da nam zakonodavstvo bude u skladu sa tim. Oko toga se ne pregovara. Treba da gledamo šta je naš nacionalni interes i to treba da bude kriterijum i kada se usklađujemo sa evropskim zakonodavstvom - objasnio je Milivojević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije