Politika

BRISEL "MINIRA" DIJALOG UMESTO DA GA OLAKŠAVA: Analiza "Novosti" - Čemu pregovori Beograda i Prištine ako iz EU ne kriju da je cilj priznanje?

С.Ровчанин Томковић
S.Rovčanin Tomković

03. 07. 2024. u 10:20 >> 10:18

U DIJALOGU Beograda i Prištine, koji bi trebalo da bude statusno neutralan i dovede do kompromisnog rešenja, kako je to na početku rečeno, došlo se dotle da iz Evropske unije stižu i zvanične izjave da cilj jeste normalizacija odnosa, ali da je logična posledica - da Srbija prizna tzv. Kosovo?!

БРИСЕЛ МИНИРА ДИЈАЛОГ УМЕСТО ДА ГА ОЛАКШАВА: Анализа Новости - Чему преговори Београда и Приштине ако из ЕУ не крију да је циљ признање?

Foto D. Milovanović

Ako je suština da naša zemlja prizna deo svoje teritorije, što je suprotno međunarodnom pravu, ali i jedinom pravno-obavezujućem dokumentu koji se tiče Kosova i Metohije i koji ga tretira delom Srbije, što i jeste - a to je Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 - o čemu se onda zapravo razgovara? Kakav je onda Brisel posrednik u dijalogu, ako je preko svog portparola Petera Stana potvrdio, doduše uz ogradu da je to daleki, ali ipak cilj - priznavanje lažne države? I ko je EU dao mandat da zastupa stav Prištine i dela zapadnih zemalja i da normalizaciju "čita" kao priznavanje?

Foto: Jutjub printskrin/European Commission

Prema rečima nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Živadina Jovanovića, odavno je jasno da Evropska unija nema statusno neutralan stav i da ona predstavlja kolektivni Zapad, uz snažan uticaj Sjedinjenih Američkih Država.

- EU jeste dobila 2010. ovlašćenje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da olakšava dijalog strana, to je formulacija iz Rezolucije GS koja je savetodavna, nije obavezujuća, ali ima politički značaj. EU je odavno izašla iz okvira koji joj je odredila GS UN. U dokumentu se navodi da okvir GS UN pozdravlja spremnost EU da olakšava dijalog strana i to je cela rezolucija. To čak ne znači ni posredovanje, nego znači da treba da olakšava, sugeriše, a u međuvremenu mi vidimo da nam EU daje naređenja, pa i šalje pretnje, nudi neke pravno-obavezujuće okvire, nemačko-francuski plan, Ohridski sporazum... Sva ta dokumenta suprotna su Rezoluciji SB UN 1244 koju je upravo i predložila EU, ali i SAD, i koja je obavezujuća za sve, a sada je gaze - objasnio je Jovanović, za "Novosti".

On dodaje da je prošlo mnogo godina, a da EU nije nijednom izvestila Generalnu skupštinu o tome kako je olakšala dijalog strana. Ističe da je možda sada vreme da Srbija traži od EU da podnese izveštaj GS o tome kako sprovodi Rezoluciju iz 2010. godine.

U Evropskoj uniji ima i pet država koje ne priznaju tzv. Kosovo - Grčka, Slovačka, Rumunija, Španija i Kipar pa se postavlja pitanje kako Stano priziva priznanje, ako ga ne žele svi u "evropskoj porodici" čije je glasnogovornik.

Grešku plaćamo od 2010.

SA prebacivanjem pregovora iz UN pod kapu EU 2010. godine saglasila se i tadašnja vlast u Srbiji, a naša zemlja je i podnela rezoluciju GS UN. To je očigledno bila greška, s obzirom na to da većina članica UN ne priznaje lažnu državu, dok je, gledajući samo evropski kontinent situacija drugačija. Rezolucija GS UN, između ostalog, konstatuje da proces dijaloga treba da bude faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. S obzirom na to da Srbi na KiM trpe gotovo svakodnevni teror prištinskih vlasti, a da EU na to uglavnom ćuti, jasno je da Brisel ne ispunjava obavezu fer posrednika.

Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da EU pokušava da pomogne u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i da u tom procesu SAD pomažu jer je normalizacija - apsolutno ključna.

- Ako nema normalizacije, to znači nestabilnost, to znači probleme. I dok Evropljani žele da vide Srbiju među njima, unutar svojih struktura, žele da Srbija reši ili barem adresira svoje probleme pre nego što uđe u EU - naveo je Hil, u intervjuu za magazin Diplomacy & Commerce.

O stavovima pojedinih evropskih zvaničnika i političara u vezi sa potencijalnim srpskim priznavanjem nezavisnosti tzv. Kosova, kao poslednjim korakom na putu Srbije ka EU, Hil je istakao da Evropljani ono što rade u vezi sa tim, rade ispravno, a to je da pokušavaju da uspostave normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine:

- To znači, pre svega, smanjenje tenzija, ali znači i posebno ideju o međusobnoj saradnji na pitanjima. Dakle, normalizacija je ono što EU traži. 

NPETKOVIĆ POSLE NOVE RUNDE RAZGOVORA SA DELEGACIJAMA EU I PRIŠTINE: KURTI NEĆE NI ZSO, NI SRBE

DIREKTOR Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je sinoć da je Priština pokazala da nije spremna za normalizaciju odnosa sa Beogradom i dalje razgovore u okviru tehničkog dijaloga. On je nakon razgovora u Briselu rekao da je na trojnom sastanku uz posredstvo specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka Beograd insistirao na formiranju ZSO, što je ključno pitanje za opstanak Srba i normalizaciju, ali da je Priština pokazala da nikada neće formirati ZSO i da je politika Kurtija proterivanje Srba. Dodao je da je sa predstavnicima EU najpre razgovarala delegacija Beograda i da su oni trajali oko dva sata, a zatim Priština, kao i da je posle održan trojni sastanak. Beograd je insistirao na ZSO, ali je razgovarano i o energetici, slobodi kretanja i zvaničnim posetama. - Naša strana je bila odlučna u iznošenju argumenata koji se odnose na poštovanje svih sporazuma. Na sastanku sa Lajčakom smo razgovarali o ZSO, nestalima, slobodi kretanja, istakli da je neophodno da se odblokira srpska roba - istakao je Petković.

On je naveo i da je na trojnom sastanku prištinski pregovarač Besnik Bisljimi rekao da ne prihvata sporazum o zvaničnim posetama.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Cedevita podržava klinCE kreativCE: deca iz SOS Dečijeg sela Srbija osvojili su javnost umetničkim delima u sklopu kampanje Budi TU. Budi CE

Cedevita podržava klinCE kreativCE: deca iz SOS Dečijeg sela Srbija osvojili su javnost umetničkim delima u sklopu kampanje Budi TU. Budi CE