RAFALI U SRBE KAO PREPORUKA ZA NATO: Takozvano Kosovo dobilo status pridruženog člana u parlamentarnoj skupštini Alijanse

ZA sabotažu dijaloga sa Beogradom, neispunjavanje potpisanih sporazuma i svakodnevni teror nad srpskim narodom Priština je nagrađena još jednim stepenikom više u međunarodnim organizacijama.

Foto Printskrin

Ovoga puta, parlament tzv. Kosova unapredio je status u Parlamentarnoj skupštini NATO iz posmatračkog - u status pridruženog člana. Odluka je doneta juče, na prolećnom zasedanju u Sofiji, bez konsenzusa, protiv je jedino glasala Mađarska, dok je 14 članica PS bilo uzdržano. Pridruženi član postala je i Malta.

Osim poslanika zemalja koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost lažne države - Španija, Rumunija, Slovačka i Grčka, ruku "za" nisu podigle ni delegacije koje priznaju tzv. Kosovo - Francuska i Italija. Naši predstavnici, koji su dan ranije pismom zatražili da se status tzv. Kosova u PS NATO ne menja, zahvalili su svim zemljama koje su pokazale razumevanje za argumente Srbije i odolele pritiscima.

- Posebnu zahvalnost izražavamo delegaciji Mađarske, koja je izričito glasala protiv ove odluke - navodi se u saopštenju srpske delegacije. - Našim predstavnicima nije bilo omogućeno da se jave za reč pre glasanja, niti nakon potvrđivanja. Napominjemo da nismo bili konsultovani tokom procesa donošenja ove odluke. Rezultati glasanja pokazuju da nije bilo konsenzusa i svi smo svedočili veoma opasnom presedanu.

Prema navodima naših predstavnika, ovim potezom nagrađeni su "dobro planirani, kontinuirani, sistematski i široko rasprostranjeni etnički motivisani napadi na srpsko civilno stanovništvo", zbog kojih je 15 odsto Srba napustilo teritoriju KiM u poslednjih godinu dana - a 212.000 srpskih i drugih nealbanskih interno raseljenih lica nikada se nije vratilo.

- Dodatno su pogoršani uslovi za život svakom Srbinu na KiM. Oni već žive u uslovima koji su u potpunosti neprihvatljivi u današnjoj Evropi - žive kao u getu. Nagrađen je Aljbin Kurti za sve jednostrane poteze koje je sprovodio tokom poslednjih nekoliko godina, na koje su ga upozoravali EU, NATO i drugi međunarodni faktori. Dodatno su ohrabrene privremene institucije u Prištini da ne sprovode postignute dogovore, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština, što je obaveza od pre 11 godina. Prekršena je i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i svi dosada postignuti dogovori u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

Kurti je unapređenje statusa iskoristio za nove provokacije.

- Uoči 25. godišnjice oslobođenja Sofija, glavni grad države koja je pre 25 godina otvorila vazdušni prostor NATO avionima u pohodu na Srbiju, sada je bila mesto sastanka na kome smo napravili važan korak u evroatlantskim integracijama, uprkos kampanji Srbije - naveo je Kurti.

Komentarišući ovu odluku, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković upitao je Zapad "kakave su to sankcije protiv Prištine, kada je od trenutka kada su "uvedene" dobila viznu liberalizaciju, učestvuje na svim međunarodnim skupovima i napreduje ka određenim međunarodnim organizacijama.

- Da li su unapređenim statusom nagrađeni za upucavanje Srećka Sofronijevića, Dragiše Galjka, braće Stefana i Miloša Stojanovića? Da li su ovaj status zaslužili zbog godišnjice nasilnog upada i preuzimanja opština na severu KiM, koje drže protivno volji većinski srpskog naroda na severu, koji danonoćno maltretiraju i obespravljuju ili možda taj status zaslužuju time što 12 meseci zabranjuju ulazak srpske robe na KiM? Da li je odbijanje Prištine da više od 11 godina ne formira ZSO zapravo zasluga za status pridruženog člana u PS NATO? Kao što smo na delu videli da nikakve garancije ni EU ni NATO ne važe kada su Srbi u pitanju, tako svedočimo još jednom sunovratu vrednosti zarad nečijih geopolitičkih interesa na prostoru Zapadnog Balkana - taksativno je pobrojao Petković.

Parlamentarna skupština NATO je institucionalno odvojena od Alijanse, ali služi kao važna veza između ove vojne organizacije (čijem članstvu Priština teži) i parlamenata zemalja članica. To je transatlantska interparlamentarna organizacija koja okuplja nacionalne parlamente 32 zemlje članice NATO. Osim delegacija država NATO, u njenim aktivnostim učestvuju i delegati iz 10 pridruženih država, četiri pridružene mediteranske zemlje, kao i osam parlamentarnih delegacija posmatrača. Pridruženi članovi, među kojima su i Srbija i Bosna i Hercegovina, mogu da učestvuju u skoro svim aktivnostima odbora i plenarnim sednicama, da iznose rezolucije i amandmane, ali nemaju pravo da glasaju o izveštajima i rezolucijama, niti doprinose njenom budžetu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije