CRNA GORA KLJUČA ZBOG PREPRAVKE REZOLUCIJE: Vlada u Podgorici predlaže amandmane na sporni nemački dokument
VLADA Crne Gore će uz posredovanje SAD predati dva amandmana na nemačku Rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu.
Prema nezvaničnim saznanjima, pomenutim "dodacima" na tekst predviđeno je "individualizovanje krivice za genocid u Srebrenici", ali i insistiranje na striktnom poštovanju Dejtonskog sporazuma.
Kako su preneli mediji u Podgorici, prvim amandmanom poziva se na individualizovanje krivice za genocid u Srebrenici, tačnije da se ovaj zločin ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj skupini ili zajednici u celini. Neimenovani izvori iz Vlade Crne Gore tvrde da se na ovaj način sprečava "svako potencijalno manipulisanje na štetu Srbije i srpskog naroda u smislu bilo kakvih pravnih i političkih reperkusija i onemogućava se narativ, ali i namera, da se jedan narod želi proglasiti genocidnim".
Drugim amandmanom insistira se na striktnom poštovanju "Dejtona" čime se dodatno afirmiše postojanje Republike Srpske u sklopu Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da su se od pojedinih zvaničnika mogle čuti najave usmerene protiv RS (proglašavanje za tvorevinu nastalu na genocidu i njeno likvidiranje).
Iz kabineta premijera Milojka Spajića niko se nije oglašavao na ovu temu, ali je očigledno da bi sporni tekst, koji se sprema na Ist Riveru, a kojim se stigmatizuje
najmanje 30 odsto građana Crne Gore koji se osećaju kao Srbi, mogao da podigne tenzije i u državi i u vladajućoj koaliciji.
Potpredsednik Vlade Dragoslav Šćekić saopštio je da Socijalistička narodna partija, čiji je on potpredsednik, smatra da ne bi bilo dobro da Crna Gora u Ujedinjenim nacijama podrži rezoluciju o Srebrenici jer to može dodatno podići tenzije u čitavom regionu, pa i u samoj Crnoj Gori. On je saopštio da će glasati protiv ako platforma o glasanju u UN bude na dnevnom redu Vlade.
- Stav SNP je jasan. Mi smo protiv svih zločina i za to da se osude svi zločini, bez obzira na to sa koje strane dolazili. Ipak, ne možemo dozvoliti da se bilo koji narod naziva genocidnim i da se na taj način stigmatizuje, odnosno da od jednog naroda generalno pravimo neku nepoželjnu sliku u svetu - kazao je Šćekić.
Demokratska partija socijalista negodovala je zbog ove izjave vicepremijera, tražeći odgovor na pitanje - da li je to zvaničan stav Vlade?
- Pozivamo Spajića da se konačno odredi naspram skandalozne izjave potpredsednika Vlade Šćekića i da nam kaže da li i on smatra da ne treba otvarati teme koje su iza nas i da li on smatra da Crna Gora treba da ima dobre odnose sa svima u regionu - naveli su iz ove stranke.
Lider Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović javno je juče upitao premijera Spajića:
- Hoće li Crna Gora na zasedanju Generalne skupštine UN podržati rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici koju su inicirale Nemačka i Ruanda, a koju su, do sada, kosponzorisali neki od naših ključnih međunarodnih partnera među kojima su SAD, Francuska, Turska, Velika Britanija, Luksemburg, Austrija, Švedska, Italija i još 20 država, među kojima su i susedne Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija, te Slovenija i Severna Makedonija?
Iz Liberalne partije su pozvali EU, Ameriku i NATO da reaguju "jer ovo što se radi u Crnoj Gori je veoma opasna stvar".
Berlin podržao Bećirovića
BOŠNjAČKI član Predsedništva BiH Denis Bećirović, koji boravi u dvodnevnoj poseti Nemačkoj, sastao se juče u Berlinu sa predsednikom Frank-Valter Štajnmajerom, kome je ukazao na važnost usvajanja rezolucije o Srebrenici i zahvalio na podršci Nemačke u, kako se navodi, aktivnostima i merama u "borbi protiv negiranja genocida, govora mržnje i veličanja ratnih zločina u BiH". On je sa nemačkim kolegom razgovarao i o podršci Berlina u evropskim i evroatlantskim integracijama BiH, te istakao da je Nemačka jedan od glavnih zagovornika evropskog puta BiH, što je, navodi se, mnogo puta i dokazala. Štajnmajer je potvrdio neupitnu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Komentari (0)