DVA PUTA DO ISTRAGE O ARSENALU ZA KURTIJA: Naoružavanje Prištine

ODGOVOR Srbije na sve masovnije naoružavanje Prištine, protivno Rezoluciji SB UN 1244, moglo bi da bude pokretanje međunarodne istrage o ovim potezima koje povlače zapadne sile.

Foto: Profimedia/Fejsbuk/Albin Kurti

Nakon što je skinuta "šifra tajnosti" sa projekta Zapada, u kome godinama direktno radi na jačanju KBS i tranformacije u vojsku tzv. Kosova, a posle objave američkog ambasadora Kristofera Hila da Amerika opslužuje lažnu državu sa 246 protivoklopnih raketa "džavelin", predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da se razmišlja o tome da zvanični Beograd ne sedi skrštenih ruku, već da povuče neke poteze.

- Kako se usuđuju da krše Povelju UN, a da misle da za to nikad neće odgovarati? Razmišljam kako da ne dovedem zemlju u tešku poziciju, a da opet međunarodno pravo bude poštovano. Ja sam predsednik ove zemlje, moj posao je da branim i štitim ovu zemlju i naš narod na KiM i to ću nastaviti da radim - rekao je Vučić.

Predsednik Srbije ukazao je na to da se naša zemlja od događaja u Banjskoj suočava sa optužbama da su Srbi imali zolje, puške, ručne raketne bacače, a da se s druge strane prećutkuje isporuka oružja Prištini. Uz poslednji najavljeni kontingent "džavelina" vredan 75 miliona dolara, tzv. Kosovo dosad je već uz podršku, kako kažu saveznika, opremljeno i borbenim dronovima "bajraktarima", minobacačima, haubicama, protivoklopnim sistemima OMTAS, raznim pešadijskim naoružanjem, uz konstantno obučavanje snaga i učešće u međunarodnim vojnim vežbama. Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović vidi dve mogućnosti koje Srbija ima pred sobom. Jedna je, kako objašnjava, da se obrati Savetu bezbednosti UN, a druga Međunarodnom sudu pravde.

- SB UN je najodgovorniji za izvršavanje rezolucija, pa bi, u skladu s tim, morao da bude obavešten da se već duže vreme ne izvršava odredba Rezolucija 1244, po kojoj su jedine dozvoljene snage na KiM Kfor, a da je to krunisano neregularnom isporukom oružja. Time bi se zahtevalo od SB UN da se izjasni i da ukoliko se krši odredba, donese naredbu da se to obustavi. SB ima dve vrste rezolucija, a 1244 je obavezujuća pod pretnjom fizičke prinude za neizvršavanje. Svesni smo toga, da tamo zemlje NATO imaju pravo veta, da mogu da ga upotrebe, ali bi to značilo da su ga upotrebili ne protiv nas, već protiv SB UN, koji su uspeli da umrtve i da sprovode samostalne akcije bez saglasnosti. Druga teorijska mogućnost, ističe Jovanović, jeste da naša zemlja zatraži tumačenje Međunarodnog suda pravde, da li je u pomenutim pitanjima prekršena ili nije Rezolucija 1244:

- Ovako bi se slučaj prebacio na pravno tumačenje, a teško da bi sud u tom slučaju mogao da relativizuje obavezujući karakter rezolucije. Ne bi smeo da bude protiv najvažnijeg političkog izvršnog organa UN - navodi Jovanović i podseća na sitauciju u kojoj je naša zemlja zatražila povratak do 1.000 vojnika na KiM, a da je na to dobila negativan odgovor Kfora. Vojni analitičar i bivši oficir KOS Ljuban Karan smatra da je neophodno pokrenuti najavljenu istragu bez obzira na to kakav će biti krajnji rezultat. On objašnjava da je dobar potez da se ukaže na kršenje međunarodnog prava, kako bi se zemlje koje u tome učestvuju prozvale da odgovore na pitanje zašto to čine, a da bismo, istovremeno, mogli da očekujemo podršku onih koji nisu priznali nezavisno Kosovo.

- Ne možemo da utičemo na pristrasnost međunarodnih sudova, niti na one koji njima upravljaju, ali moramo zbog naših ljudi da reagujemo - rekao je Karan za "Novosti".

- Moramo da ih dovedemo u neprijatnu situaciju da objašnjavaju zašto rade nešto suprotno Rezoluciji 1244, koju su ne samo potpisali, već i napisali. Oni su nama nametnuli da je potpišemo u celosti, bez menjanja, a sada se oni ponašaju po principu - "neću ni kako ja hoću".

Vojni analitičar Vlade Radulović, s druge strane, nije optimističan po pitanju efekta koji bi neka eventualna istraga mogla da proizvede, s obzirom na to da Priština ima saveznike koji je u svemu tome podržavaju.

- Ovo je više rečeno da može da nam da rezultate na diplomatskom, spoljnopolitičkom planu, ali nisam siguran koliko smo u mogućnosti da utičemo na jačanje KBS uz njihovu podršku - navodi Radulović za naš list. Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske SCG general Dragan Paskaš navodi, za "Novosti", da je korisno što je mogućnost za pokretanje istrage objavljena javno, ali takođe ne vidi mogućnosti za promene na međunarodnom planu. - Sve što se dešava je deo dugoročnog plana. Nedavno je njihov ministar odbrane, obilazeći region, najavio da od iduće godine planiraju da u školski sistem uvedu predmet odbrana, a do 2028. obavezno služenje vojnog roka. Istovremeno, smatra Paskaš, uz sve naoružavanje, Albanci na Kosovu nisu respektabilna sila da bismo od njih zazirali, jer se u rusko-ukrajinskom sukobu pokazalo da je ljudski faktor definitvno najvažniji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije