U KLONULOJ EVROPI JOŠ SAMO SRBI ODOLEVAJU: Intervju - DŽini Toši Maracani Viskonti, novinarka i direktorka Međunarodne fondacije

SKUPU u Zagrebu, krajem prošle godine, pod okriljem Međunarodne alijanse IHRA za sećanje na Holokaust, na kojem je od Hrvatske zatraženo da memorijalni kompleks Jasenovac najzad bude dostojno obeležen a spomenik Kameni svet, postavljen 1966, uvrsti na listu Uneska, Džini Toši Maracani Viskonti, italijanska novinarka, direktorka Međunarodne fondacije Mulligan i članica Međunarodne konferencije o Jasenovcu, nije imala priliku da učestvuje, ali svesrdno podržava ovu inicijativu jer je decenijama istraživala zločine NDH u tom logoru.

Privatna arhiva

Prvi put sagovornica "Novosti" čula je za Jasenovac 1993. od Simona Vizentala dok ga je intervjuisala. Bila je zapanjena da je ogroman zločin ostao toliko dugo nepoznat. Istražujući na obe strane fronta u Bosni i Krajini i tokom nekoliko poseta Srbiji, saznavala je sve više detalja surove, decenijama prećutkivane istine.

- Učestvujući na međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu u Banjaluci 2008, prvi put sam posetila jasenovačko stratište. Bila sam šokirana! Ličilo je na teren za golf: fantastično odnegovana trava, jezerca, poj ptica, veliki spomenik, ali bez informacija. Samo jedna ploča sa šturim tekstom - podsećamo je na ove njene reči u intervjuu "Novostima" iz 2017. godine.

Da li bi Jasenovac trebalo obeležiti kao logor Dahau - mapama, brojkama, fotografijama, da posetioci dobiju što potpuniji uvid u strahote koje su ustaše počinile nad Srbima, Jevrejima i Romima?

- Da, trebalo bi napraviti i stazu da se posetiocima objasni kako su ljudi ubijani. Ukazati na razne građevine koje danas zamenjuju travnati zaobljeni oblici. Postaviti što više fotografija, projektovati autentične filmove. Jasenovac se konačno, posle toliko decenija, mora transformisati u pravi spomenik koji pamti zlo kakvo se više nikada ne bi smelo ponoviti u Evropi.

Ako današnja Evropa želi da potpuno obelodani jasenovačku istinu, kako je moguće da se sa nekoliko strana, uključujući i izraelsku, dogodio pokušaj diskreditacije dr Gideona Grajfa?

- Još ima nostalgičnih za tim istorijskim periodom koji, negirajući istinu, veruju da bi to vreme moglo da se vrati. I pored toga što su nam političari, kao mantru, ponavljali da je nacifašizam iskorenjen 1945. godine. Međutim, neprestano se nižu događaji koji ignorišu ugovore, međunarodne i lokalne zakone, koji podsećaju na ta vremena. Žao mi je prof. Grajfa, izvanrednog naučnika. S druge strane, čini se da sadašnja vlada Izraela ne pokazuje veliku demokratičnost i humanost. Mislim da čak i ne predstavlja jevrejsku dušu.

Mnogo se očekivalo od otvaranja arhiva u Vatikanu. Da li je istraživačima pružena prilika da pregledaju dokumente koji govore o ulozi "nadbiskupa genocida" Stepinca?

- Nešto se izgleda desilo, jer proces kanonizacije Stepinca nije nastavljen. Mislim da istraživači nemaju poteškoća u pronalaženju informacija, ali druga je stvar mogu li i da ih objave. Međutim, postoje kontrainformacije na društvenim mrežama koje mejnstrim skriva. "Jutjub" i "Gugl" često pokušavaju da blokiraju ili zabrane protok vesti.

Svojevremeno ste raspad Jugoslavije definisali kao prethodnicu ratova koji će tek uslediti, što se i desilo.

- U Jugoslaviji je upriličena "generalna proba" za naredne ratove i testirano je niz strategija. Ja to zovem "protokolom obaveznih direktiva". Evo nekoliko njih: nezavisne i neposlušne države i vlade prema američkim direktivama, krivično goniti i poništiti, promovisati oštre sankcije prema ciljanim nacijama, izazivati obojene revolucije, zemlje koje se opiru demonizovati putem medija, posebno usredsređeno na njihove lidere... Agente CIA slati sa mnogo novca da ubede političare, novinare ili istaknute ličnosti da podrže nametnuti narativ, pravdati intervencije NATO, sabotirati svaki pokušaj dijaloga između zaraćenih strana dok se ne završi plan ratne eksploatacije proizvođača oružja...

Jesu li se svi ratni sukobi posle rušenja Jugoslavije, odvijali po istom scenariju?

- Jesu, nažalost. Čak su i dezinformacije iste, kao da ih piše i plasira nemaštovita veštačka inteligencija. Skoro je neprijatno, ponekad, videti ponavljanje vesti koje su i ranije korišćene. Svi se sećamo da su mediji optužili Sadama Huseina da je ubio 40 beba u kuvajtskoj bolnici prekidajući struju za njihove inkubatore. Kao i informacije da je 40 izraelskih beba obezglavljeno u kibucu. Obe vesti su bile lažne, ali obe impresioniraju javnost. Srećom, međunarodna javnost je sve više svesna ove veštačke realnosti.

Krhku arhitekturu EU razdrmao je najpre kovid a na kolena oborila slepa poslušnost Vašingtonu povodom ratova u Ukrajini i Bliskom istoku. Ima li snage Evropa da se podigne?

- Evropski politički lideri, nažalost, deluju protiv interesa svojih naroda. Sankcije Rusiji primorale su nas da odustanemo od ruskog gasa u korist američkog, ili da kupujemo ruski gas koji stiže preko drugih zemalja sa većom cenom. Obaveza doprinosa Ukrajini je lišila evropske zemlje sredstava za zdravstvenu zaštitu i druge važne domaće aktivnosti. Evropa je ponovo šahovska tabla na kojoj SAD igraju proksi rat.

Šta možemo da očekujemo ako se posredničko ratovanje oduži i buknu nove "ratne igre" u drugom delu ove uzavrele planete?

- Ako se stanje dodatno bude pogoršalo, vojne baze u Evropi mogu biti bombardovane sa ozbiljnim posledicama po lokalno stanovništvo. NATO se sastoji od evropskih oficira i vojnika, ali začudo, glavnokomandujući ove evropske armije uvek je Amerikanac i rukovodi ratovima koji ne postoje jer nikada nisu zvanično proglašeni.

Čovečanstvo je zalutalo na stranputicu lažnih vrednosti, na izborima u Evropi sve češće pobeđuju ekstremni desničari...Šta nam to govori o budućnosti planete?

- Evropska levica je propala, postoji trend ka krajnjoj desnici i čak je snažno sponzorisan. Zaista, moglo bi se posumnjati da se stari Rajh vraća posle duge, strpljive pauze. Bez sumnje i globalizacija propada. Možemo se nadati da će multipolarni svet BRIKS ojačati a to bi moglo da uspostavi zdravu ravnotežu, pod uslovom da pad moći dolara ne izazove jastrebove u Vašingtonu da donesu nove katastrofalne odluke.

Može li Srbija da odoli pritiscima "zapadnog kluba" i da pod svojim okriljem zadrži svoje Kosovo i Metohiju?

- Nažalost, ako pripadate "zapadnom klubu" i povinujete se njegovim pravilima, dozvoljeno vam je da kršite međunarodne i ljudske zakone. I uvek ćete biti u pravu. Ako ne pripadate "klubu", imate malo prava i zakoni više ne važe kao zaštita. Često razmišljam o različitoj sudbini između Srpske Krajine i Ukrajine, kao i Kosova i Metohije i Donbasa. Pritisak koji Srbija trpi, sastavni je deo antiruske kampanje. Srbija je odbila da se povinuje obavezi sankcija. Već je bila na nišanu "zapadnog kluba" zbog bliskosti sa Rusijom u vreme raspada Jugoslavije. Ali, verujem da će Srbija odoleti svim izazovima.

Na Srbiji je Zapad pre gotovo četvrt veka isprobao eksperiment obojene revolucije. Ovih dana neki zapadni moćnici opet glasno prizivaju "Majdan u Beogradu".

- Fanatici "kluba" u ovim prilikama uvek prednjače i štite svoje male lične interese. Pokušaji da se u Srbiji organizuje obojena revolucija imaju za cilj da iznerviraju Rusiju i da pokvare odnose između srpskog i ruskog naroda. Ali, ne mogu oni da naprave revoluciju bez podrške stanovništva. U ovakvoj, klonuloj Evropi, samo Srbi imaju snage da odole nerealnim očekivanjima Zapada.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije