VUČIĆ IZ DUBAIJA: Imao sam niz sastanaka sa svetskim zvaničnicima - večeras bilateralni susret sa Bin Zajedom (VIDEO)

PREDSEDNIK Aleksandar Vučić obratio se iz Dubaija, gde učestvuje na godišnjem samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, poznatijem kao KOP28.

Foto: Printskrin

Predsednik je izjavio da će na samitu imati kratko vreme da se obrati, kao i svi drugi.

- Govori se o klimatskim promenama, ali bih rekao više nego ikad u kuloarima se govori o svim drugim pitanjima. Klimatske promene su glavna tema za specijalizovane sesije i za domaćine, a rekao bih, bez obzira na to što je reč o izuzetno značajnoj temi i o nečemu što je od velikog interesa za sve ljude u svetu, rekao bih da se mnogo više govori o odnosima između Izraelaca i Arapa, ulozi Amerikanaca, Ukrajini, Rusiji, Venecueli, Gvajani, Kini, Americi i tako dalje nego o svemu drugom. I čini mi se taj geopolitički poredak je nešto što je dominantna tema iza zidova ili iza zavese - rekao je.

- U svakom slučaju mi ćemo morati mnogo toga da menjamo, da upetostručimo nivo zelene energije u našoj zemlji. Moraćemo da se borimo protiv fosilnih goriva i moraćemo mnogo novca u budućnosti da ulažemo. Zato što je to dobro, to je važno, to je dobro za ljude u Srbiji - kazao je predsednik.

Važni susreti

Vučić je istakao da je imao brojne važne susrete u Dubaiju.

- Dugo, dugo, više od pola sata sam razgovarao sa Šarlom Mišelom, predsednikom Evropskog saveta što je za nas izuzetno značajno, ali sam razgovarao i sa mađarskom predsednicom i poljskim predsednikom i beloruskim predsednikom. I rekao bih sa ljudima iz Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj, onima koji su nam veoma važni za ekonomski napredak Srbije. Ali razgovarao bih i sa mnogim drugim svetskim liderima, uključujući i Narandru Modija, indijskog premijera, mnogo naših prijatelja iz Afrike, dakle, sa različitih strana, od predsednika Kenije, Ruande, Gane, mnogih drugih, dakle, što je za nas uvek od posebnog značaja - naveo je Vučić.

Dodao je i da je razgovarao sa predsednikom Kube.

- Zahvalio sam mnogima na poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije i govorio o tome da se rešavaju svi problemi, potreban je red u međunarodnim odnosima, kakav je uspostavljen posle Drugog svetskog rata. A onda je došlo do brojnih promena koje nisu išle u korist sveta, već, plašim se da kažem, sasvim obrnuto, uglavnom urušavanje onoga što je bio normativni poredak uspostavljen u Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata. Takođe, razgovarali smo sa mnogim drugim liderima iz regiona, sa svima se gotovo video, i verujem da od Bosne i Hercegovine, gde je Bojana Krišta tu, do Jakova Milatovića, Steva Pendarovskog, dakle mnogih drugih i verujem da ću imati još vremena za važne susrete. Večeras nas očekuje bilateralni susret sa šeikom Muhamedom bin Zajedom, pa onda da gledamo kada se vraćamo za Srbiju - kazao je on.

O susretu sa Lukašenkom

- Razgovarao sam sa Aleksandrom Lukašenkom, rekao sam kada prođu izbori da pronađemo termin za susret. Govorili smo o našim bilateralnim odnosima, o situaciji u Ukrajini. Naše dve zemlje su prijateljske - rekao je predsednik.

"Važna poseta Đorđe Melion"

On je dodao da će za dva dana italijanska premijerka Đorđa Meloni biti u Srbiji.

- U svakom slučaju, važna poseta za nas, oni su treći ekonomski partner Srbije. Nama značajan i politički partneri. Kad god su mogli, pomagali su na našem evropskom putu. Njena poseta će mnogo značiti i za naše ekonomske i političke odnose - naveo je Vučić.

O nemogućnosti održavanja izbora na KiM

Predsednik se dotakao i nemogućnosti održavanja izbora u srpskim sredinama na KiM.

- Mi moramo da priznamo Kosovo da bi Srbi izašli na izbore. Dakle, neće biti izbora u srpskim sredinama na KiM, zato što Aljbin Kurti ne želi da dozvoli Srbima ono pravo koje je prirodno, što je normalno da mogu da ostvare. Zapad će nam uvek reći da nema dovoljno mogućnosti da izvrše pritisak na Aljbina Kurtija i izdaće jedno saopštenje ili još jednu izjavu - rekao je Vučić.

Na konstataciju da "Hrvati opet kukaju da će Vučić pobediti na izborima" predsednik odgovara:

- Postavio bih kontrapitanje, a zašto? Zašto kukaju? Šta smo im mi to učinili i nažao napravili? Nije mi jasno, možda zato što sam želeo da posetim Jasenovac. Možda zato što smo napravili film o Jasenovcu, pa znate šta, možda bih i ja isto uradio da sam na njihovom mestu, neka samo nastave.

- Ja glasove ne tražim u Zagrebu. Ja glasove tražim u Srbiji. Tražim ih u Pirotu, tražim ih u Kosovskoj Mitrovici, Novom Sadu, Beogradu, Ljuboviji, Somboru, Požarevcu, Zrenjaninu, u svakom mestu u Srbiji tražim glasove. Ne u Zagrebu. Da se kandidujemo na zagrebačkim izborima, siguran sam da bi oni pobedili. Tako da malo su lončiće pobrkali. Izbori su u Srbiji, a ne u Hrvatskoj i Zagrebu - rekao je Vučić, odgovarajući na pitanje novinara o komentarima iz Hrvatske, da bi možda, ako dođe opozicija na vlast, hrvatske vlasti možda bolje razgovarale sa srpskim.

O izbornoj kampanji

Predsednik je ocenio da je predstavljanje kandidata SNS za gradonačelnika Beograda na RTS bilo mnogo uspešnije od opozicionih kandidata. Naveo je da koje god pitanje da dobiju, oni odgovaraju isto, da nema razlike između Boška Obradovića, Vuka Jeremića, Miroslava Aleksića, Miloša Jovanovića.

- Sve laži i besmislice. A to da ne može da se živi, vidimo kako dobro žive od poslaničke plate. Videćemo kako da pomažemo onima kojima je potrebno, ali ne i onima koji su besni od bogatstva - kazao je Vučić.

On je na pitanje novinara da li će građani morati da vraćaju po 2.500 evra za ono što država daje penzionerima, studentima i srednjoškolcima, kako to tvrdi novinar NIN-a Milan Ćulibrk, da je besmisleno da to komentariše.  

- On je pričao da nikada plata neće preći 500 evra. Prvo je radio za jednog tajkuna, pa za drugog tajkuna. Naša stopa javnog duga je, da ponovim to, danas niža nego na kraju 2012. godine, a mnogo niža nego 2014. godine,  jer ne zaboravite da smo morali da se zadužujemo 2012. i 2013. i 2014. dramatično, da bismo mogli da isplaćujemo penzije i mnoge druge stvari ljudima zbog obaveza koje su preuzele vlasti do 2012. godine, a para nigde, ekonomija nigde -  rekao je predsednik.

On je dodao da je tada 500. 000 ljudi ostalo bez posla, a da danas ima skoro 550.000 ljudi više koji rade zvanično, nego što su tada radili.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije